Дачић: На КиМ угрожени сви елементи опстанка српске заједнице
ВАШИНГТОН: Министар спољних послова Ивица Дачић рекао је у Вашингтону на Министарској конференцији о верским слободама да су припадници српског народа, црква и хришћанско културно-историјско наслеђе на Косову и Метохији - жртве националистичке идеологије стварања хомогеног етничког, културног и верског простора.
"Посебно од јуна 1999. године, угрожени су готово сви елементи опстанка српске заједнице - људи, материјална и нематеријална културна баштина, цркве и манастири, уз уништавање и друге видове девастације верских, културних, историјских трагова словенства и православља, укључујући вербалне и физичке нападе, па и убиства свештеника Српске православне цркве", навео је Дачић.
Од четири изузетна верска објекта која се налазе на листи светске баштине Унеска у опасности - Пећка патријаршија, манастир Високи Дечани, манастир Грачаница и Богородица Љевишка, опстала су само три јер су били под пуном физичком заштитом НАТО снага у време организованих таласа етничких погрома, рекао је министар.
"Стање права на вероисповест српског становништва у овим околностима директно зависи од средине у којој се верски објекат налази", каже он.
Како је истакао, та трагична ситуација има, нажалост, поред етничких, и своје системске узроке.
"Мора се схватити да објекти СПЦ на Косову и Метохији нису музеји, нити споменици - они су део концепта живе цркве, која је увек доступна и на услузи верницима, храмом, свештенством и монаштвом. Исто тако, посете расељеног српског становништва својим црквама и манастирима не смеју се сматрати ходочашћем. То нису посете странаца, већ доласци верника да се помоле, да запале свеће, да обиђу гробове својих предака и ближњих", наводи Дачић.
Навео је и да последњи извештај Стејт Департмента о религијским слободама на Косову и Метохији потврђује кршења права верника Српске православне цркве.
"Због свега наведеног је за унапређење верских слобода у покрајини потребно променити приступ и одустати од двоструких стандарда, негирања, минимизирања и релативизовања континуиране дискриминације од стране већинске заједнице и њених институција, што би требало да прате систематски напори за оживотворење права да Срби на Косову и Метохији слободно и неометано исповедају своју веру", каже Дачић.
Он је у говору такође истакао снажну потребу за реафирмисањем међународних стандарда у вези са верским слободама.
Дачић је, у име Србије, изразио солидарност са порукама против верски мотивисане нетрпељивости, нетолеранције и дискриминације по свим основама, укључујући верску опредељеност, као и поруку против насиља и говора мржње.
"Наша обавеза је да реагујемо на непоштовање верских права, али морамо увек имати у виду комплексност сваке поједине ситуације и сваком од питања приступати пажљиво и одмерено, увек вођени премисом да је заједнички циљ постизање најбољег и одрживог решења за остварење људских права сваке посебне верске групе", истакао је Дачић.
Навео је да је Србија секуларна држава која препознаје седам традиционалних верских заједница и у којој, према одредбама Закона о верским слободама, делује 28 активних верских заједница.
Имајући у виду да је највећи број грађана православне хришћанске вероисповести, желим да истакнем да је ова година за Српску православну цркву од посебног значаја, управо зато што баш у њој обележава 800 година своје аутокефалности, подсетио је он.
Истакао је да је Србија у пуној мери посвећена реализацији слободе вере и уверења у свим доменима живота.
"Ми то чинимо кроз придржавање духа и слова закона, али и кроз поштовање свих међународних норми и стандарда у области вера, сматрајући права на слободу вере и уверења једним од кључних људских права. Ова права односе се како на индивидуално и колективно испољавање вере унутар самих цркава и верских заједница, тако и у односима са другим црквама и верским заједницама и државним органима", рекао је министар.
Наша перспектива будућих односа међу црквама и верским заједницама је таква да можемо са сигурношћу тврдити да ће се и у будућем периоду, кроз међуверски дијалог који се води на свим нивоима у Републици Србији и бригу државе о остваривању људских права у складу са највишим светским стандардима, ова права остваривати без дискриминације.
"Таква ситуација, нажалост, није присутна у нашој јужној покрајини, Косову и Метохији, која је почев од 1999. године под административном управом Уједињених нација. У том смислу, нема никаквих позитивних вести у односу на моје обраћање овом скупу од прошле године", закључио је Дачић.
