НАЈЛЕПШЕ БАШТЕ: Оаза породице Поповић у Темеринској улици

Права је срећа и реткост имати своју башту пуну дивних биљака и зеленила у близини центра града. Тако је у једном од преосталих дворишта у Темеринској улици скривена зелена оаза Ђорђа и Љиљане Поповић који су учествовали у конкурсу нашег листа, “Новосадске телевизије” и “Колор прес групе” у којем смо бирали најлепшу башту нашег града. Екипа “Дневника” је осим са Љиљаном и Ђорђем, разговарала и са дедом Петром који је открио још већи значај ове куће, породице и баште. Наиме, породица Поповић је већ 103 године у тој кући те је шест генерација одрасло у истој. Последњих двадесетак година њу краси и башта која има на стотине врста ниског растиња, дрвенастих биљака, као и украсних цвећа за које су заслужни Ђорђе и Љиљана.

- Имам велику љубав ка уређивању баште, а она за мене представља један добар антистрес програм - казао је Ђорђе Поповић. - С обзиром да смо жена и ја сада између куће и стана, башта нам дође као нека викендица. Постоје биљке у њој које су старе и до 30 година, док постоје и новине које редовно уводимо. У башти се стално нешто мења.

Открили су нам да су лале красиле башту почетком пролећа, али и да је башта доста другачија у односу на пре годину дана. Тада је одређени зид морао да се реконструише па су самим тим и биљке нашле своје ново место. Када се скрене у зелено царство породице Поповић, бројне су врсте цвећа и зеленина. Неке од њих су лијандери, пузавице, декоративне коприве, бор, јавор, шимшир, папрати, дуван, тује, као и јоргован. Ту се налази и столић и клупице где чланови ове породице често пију кафу. Како због свежине и лепоте простора, тако и због хладовине које пружа дрво на којем се налази кућица за птичице, направљена од сита, чвора и гране.

Осим тога, башту краси и фонтана коју је направио Ђорђе јер је по занимању електроничар, док се Љиљана бави ентеријером тако да су своје професије повезали са љубављу према башти и природи. Ђорђе је такође поставио и светиљке које се пале увече и додатно украшавају атмосферу. Посла у башти има пуно, а Љиљана Поповић за “Дневник” истиче како слободног времена никад доста.

- Нажалост, не можемо да будемо у башти онолико колико бисмо волели, али обожавамо да ту некад попијемо кафу - рекла је Љиљана. - Ово је као наша мала ботаничка башта, а сваке године нешто ново осмислимо.

Свака цветна пијаца нам је интересантна и кад год нам се свиди нешто ми купимо. Колорит у нашој башти се добија првенствено разнобојним трајницама, текстуром и бојама лишћа, док цвеће све додатно улепша.

Поједини делови баште су уређени на другачији начин те постоји много врста кактуса, медитеранског биља, локвањ, агава, гавез, као и лаванде и жалфије. Други део украшен је хортензијом, пелином, смиљем, са неколико врста рододендрона, док ту стоји и хоста, ладолеж, хибискус, азелеја, споменак, ка­мелија, али и дан и ноћ. Испред куће шарени се клематис, руже, мушкатле, док лимун обећава свој род. Љиљана се похвалила и кестеном који је вршњак њиховог сина Димитрија те ове године пуни 18 година. Иако Ђорђе има велику љубав и вољу да се бави баштом док му жена Љиљана редовно помаже у томе, одр­жавање исте не би било могуће без помоћи деде Петра и бабе Љубице.

- Најважније је то да можеш са бетона да одеш у башту тако да ми одржавање нашег зеленина и цвећа причињава само задовољство - казао је Петар Поповић. - Живим овде 84 године, кућа и породица има велику историју и значај, генерације су се смениле, а син и снаја се баш труде око баште, увек саде нешто ново. Прво што урадим пре сваког посла јесте одлазак  у башту, како би нахранио рибе и птице и уживам у свему томе.

        К. Ивковић Ивандекић