Зависност од коцке лече двадесетогодишњаци

Стога можда и не чуди податак да се на лечење зависности од коцкања у Новом Саду јављају се углавном млади људи, у двадесетим годинама, са већ деценијским коцкарским стажом, што показују подаци Специјалне болнице за болести зависности “Вита”. Млађи људи долазе на лечење на наговор породице, чија подршка је изузетно значајна у овом процесу, док се људи у зрелом животном добу ретко одлуче да траже стручну помоћ.

У клиничкој пракси бележимо значајан период толерисања неадекватног понашања појединца од стране породице и непосредене околине. У просеку то манипулисање, веровање на реч, враћање дугова траје десет и више година, пре него што се потражи стручна помоћ. На лечење се углавном јављају млађи пацијенти, у просеку са 27, 28 година и са деценијским стажом у одигравању коцкарских игара и то на наговор породице, која у том периоду још увек има довољно снажан утицај на свог члана породице. На жалост, старији пацијенти у зрелијем животном добу се значајно теже мотивишу да уопште и потраже стручну помоћ, те их је и у ординацијама много мање, каже за “Дневник” директор болнице “Вита” Милан Влаисављевић.

Светске статистике говоре да око осамдесет одсто људи који играју игре на срећу то раде на друштвено прихватљив начин, док се код 10 до 15 одсто случајева развија ризичан облик коцкања са негативним последицама, а потпуни губитак контроле се јави код једног до два одсто играча, што може да се окарактерише као патолошко коцкање. Влаисављевић каже да се патолошко коцкање лечи као и остали облици зависности и неопходно је потражити стручну помоћ.

Код патолошког коцкања говоримо о потпуном губитку контроле над импулсима, о неодољивој жудњи појединца да одигра коцкарску игру и поред бројних негативних последица и за њега и за његову околину. Поред губитка контроле, јавља се и временска преокупираност коцком, све чешће играње уз све веће улоге, као и апстиненцијалне тегобе у случају спречености играња, наводи Власиављевић и додаје како зависници позајмљују новац због коцке, новим коцкањем покушавају да врате изгубљени новац, јављају се и нелегалне радње, лагање, манипулисање и жртвовање добрих односа са блиским особама.

Коцкарске игре спадају у индустрију забаве, али коцка није безопасна забава, јер има значајан адиктивни потенцијал, те поред узбуђења пружа илузију моћи и идеју да се живот на боље може променити једним потезом, односно једним одигравањем.

Коцка заправо и постаје проблем када мотив забаве прераста у мотив зараде новца. Најчешће се први контакт са коцкарским играма остварује у периоду средње школе и то у кладионицама и на покер апаратима. Сведоци смо да је и поред законских забрана, млађима од 18 година релативно доступно одигравање игара на срећу било које врсте, а што је коцка доступнија и јефтинија, то се више и игра. Што се више играју игре на срећу, више је и проблема изазваних тим играма. У нашем друштву последњих година имамо тренд пораста и понуде и потражње за коцкарским играма, те може да се очекује даљи раст ове врсте проблема, напомиње Влаисављевић.

Патолошко коцкање спада у групу нехемијских облика зависности, јер нема хемијске интоксикације мозга, као код наркоманије или алкохолизма, па се терапија лековима користи само за ублажавање симптома анксиозности, напетости, несанице код пацијента у апстиненцији.

Акценат је на психотерапијским раду са пацијентом и члановима породице. Пошто је у питању хроничан проблем који носи висок ниво ризика од повратка на prеthodno стање, посебна пажња се посвећује управо превенцији рецидива, где пацијент учи на неки начин то препозна и одупре се потенцијалним ризицима, испричао је Влаисављевић и додао како програм лечења траје око једне године, уз значајне индивидуалне разлике и спроводи се кроз дневну болницу или делом кроз стационарни боравак у фази стабилизације у првим недељема.

Иако спадају у индустрију забаве, игре на срећу морају да буду под строгом контролом државе и закона. Потребна је додатна друштвена одговорност и осетљивост самих приређивача игра на срећу у овом процесу, од поштовања закона до улагања дела профита у превентивне програме, едукације играча о потенцијалним ризицима, чак и спречавању оних код којих је идентификован проблем да одигравају коцкарске игре, сматра Влаисављевић.

Као и код других облика зависности, мотивација пацијента за лечењем и неопходним променама у начину живота је колебљива и варира од одушевљења до отпора и размишљања о одустајању. Управо је у тим тренуцима подршка породице и околине драгоцена, понекад и пресудна да се превазиђу кризни моменти. За одржавање стабилног стања пацијента неопходно је да се поново успостави поверење унутар породице.

Искуства говоре да самостално лечење, без подршке околине значајно отежава и смањује шансе пацијенту да превазиђе проблем зависности. Сви којима је потребна помоћ, код нас могу да добију бесплатно саветовање, које је и у потпуности анонимно. Могу да се најаве телефоном на број 021/6339-812 или да преко наше веб презентације закажу бесплатан преглед или информативни разговор. Радно време амбуланте је радним даном од 8 до 20, а викендом од 9 до 15 часова, поручио је Власиављевић.

Љ. Петровић