Кустурица: Живимо у време видео игара, очекује нас промена

Округли сто је централни догађај дводневног скупа "Београдски контрапункт", који се трећи пут одржава у Београду у организацији Министарства културе и информисања Србије као покретача и Завода за проучавање културног развитка као реализатора, са циљем да окупи уметнике и мислиоце из различитих делова света који својим радом значајно доприносе разумевању савремених светских токова, односно ситуације у којој се човек данас налази.

Кустурица је нагласио да се уметници различито понашају у миру и у рату.

Верујем да је однос уметника прему рату увек однос према нечему што је јако сложено. У прошслости су се групе уметника бавиле убијањем као естетским чином. С друге стране, велики књижевници су правили портрете људи у стању у којем је индустрија рата произвела индустрију депресије и невоља које су се шириле попут куге. Уметност се производи паралелно с ратом, а невладине организације постоје да би испричале приче о пораженом, док њихови шефови и даље шире рат, казао је Кустурица.

Према његовим речима, укидање биоскопа као емоционалног израза, и довођење људи у сферу гледања у телефоне и екране довело је скоро до укидања филмске уметности.

На срећу, постоји још увек књижевност, али на несрећу све већи број људи пише, а све мање чита. Налазимо се у врзином колу и пред неком великом променом која ће донети нови квалитет. Не треба бити песимиста, казао је Кустурица.

Писац Мухарем Баздуљ напомиње да је уметност кључна за разумевање ванредних ситуација.

Друге области људског духовног деловања као што су историја и политика, више се баве неким апстрактним концептима и неком врстом колективне слике, док уметност инсистира на индивидуалном и доноси катарзичне моменте који су појединцу најважнији, казао је Баздуљ и додао да се глас уметника чује, али је пригушен.

Ми данас живимо у времену које покушава да индивидуалне гласове дисторзира како би се што јаче чули гласови потпарола иделогија, казао је Баздуљ и додао да је улога уметника у кризним ситуацијама да даје глас онима који глас немају.

Највећу грешку уметници праве када се ставе на страну ретроградних политичких пројеката и када забораве на мисију да треба да говоре о обичним људима, казао је Баздуљ.

Министар културе и информисања Србије Владан Вукосављевић истакао је да трећи пут заредом организује сусрет уметника и ставаралаца са различитих меридијана који се окупљају у Београду.

Ево прилике да чујемо шта мисле уметници који долазе из другачијих културних кругова, политичких околности и другачијих историјских садржаја. Имамо госте из Ирана, Кине, Русије, Швајцарске...Ту су и наши представници. 'Београдски контрапункт' је место поређења идеја и ставова, њиховог самеравања и одмеравања, казао је Вукосављевић и додао да је задатак уметника да се храбро сучавају с питањима која су битна за историјски тренутак.

Трудимо се да управо такве теме изложимо на друштвену и медијску трпезу јер смо као и већина света изложени баналним темама и садржајима који служе за забаву или баратају индустријом страха или стрепње. Оваква промишљања иду на добробит сваком грађанину који жели да чије нешто ново и подстакне себе на размишљање што јесте најдубљи смисао Београдског контрапункта, казао је Вукосављевић.

Ове године учесници "Београдског контрапункта" су писци Хабиб Ахмадзаде (Иран), Мухарем Баздуљ (Србија), Слободан Деспот (Швајцарска), Џанг Ђићинг (Кина) и Герман Садулајев (Русија).

Они ће уз модераторе, Вукосављевића и Кустурицу, разговарати о томе каква је разлика између уметника као ствараоца и као грађанина у ситуацији ратова и криза, колико она одређује његово деловање, каква је одговорност уметника у таквим околностима, колико и на који начин уметност може помоћи бољем разумевању и тумачењу ратних и кризних ситуација и односа.