Лађари: Опасна пловидба Београдом, ризик од инцидента као у Будимпшети
БЕОГРАД: Фреквенција речног саобраћаја кроз Србију је појачана, безбедност је смањена, а Београд је потенцијално највеће опасно жариште после Будимпеште, упозоравају представници Удружења професионалних лађара Србије (УПЛС).
У Београду опасност постоји протеклих 20 година, и питање је дана, као и у Будимпешти, када ће се нешто десити, изјавио је ФоНету председник УПЛС Бранислав Вајда, капетан унутрашње пловидбе.
Он је у серијалу разговора Без рукавица истакао да Мађарска у овом делу Европе има најразвијенији систем безбедности на рекама, који је у неким стварима можда бољи чак и од немачког.
Упркос томе, трагедија се догодила, "зато што је потреба за профитом постала важнија од безбедности", оценио је Вајда.
Према његовим речима, ми у Србији не мењамо безбедносне процедуре, понашамо се као да је 1991. година, и ту је главни проблем.
Како је објаснио, са ресорним министарством постоји добра сарадња, уважавају се неке примедбе које удружење даје, али негде долази до застоја.
Неке ствари иду јако споро, а време пролази, интензитет саобраћаја расте. Ако се нешто не предузме и не појачају надзор и брзина реаговања, имаћемо трагедије у најави, указао је Вајда.
Ако се то деси, како је превидео, онда ће вероватно све бити по систему "нико није крив", или ће се "упирати прстом у неке ствари и неке људе, који немају везе са тим, него су само били виновници тога".
Не можемо да пустимо појединцу да решава проблем и не може систем да се базира на доброј вољи појединаца, него мора да функционише на заједничкој сарадњи свих и уз редовну контролу и инспекцијски надзор, предочио је Вајда.
Тврдње после трагедије у Будимпешти да је речни саобраћај у Србији безбедан, он је окарактерисао као уобичајене, као и све код нас, а пракса је сасвим другачија.
То је стара ситуација, као кад инжењери направе пут, ми га користимо и кажемо да има рупа, а они кажу: "Не, ми их нисмо пројектовали", илустровао је Вајда.
Он је нагласио да зато професионални лађари, а у удружењу их је више од 250, који су упознати са безбедносним процедурама у свим европским земљама, указују кад примете неке недостатке, јер "вероватно знају шта причају".
Као пример, Вајда је поменуо да је прошле седмице на београдском пристаништу на Сави пет бродова било везано бочно, што је против прописа и није безбедно, поготово при садашњем водостају.
Не можете да вежете сплавове на месту где је – прекопута пристаништа - званична окретница за бродове. Не можете да имате у самом Београду мост који је необележен, не постоје ознаке за пролаз, напоменуо је Вајда.
Према његовом мишљењу, проблем који угрожава безбедност саобраћаја је и то што је, нажалост, полагање испита за управљање чамцем сведено на "јако смешну форму".
Како је прецизирао, нема никакве адекватне припреме и обави се за једно поподне, што је време за које се не могу упознати ни прописи.
Не могу се упознати ни са опасностима које носи речни саобраћај. Имате много бродова, много брзих бродова, а не као пре 20 или 30 година, кад је саобраћај био мањи и знатно успоренији, рекао је Вајда.
Он је скренуо пажњу и на то да је, на почетку туристичке сезоне, укинуто пристаниште за путничке бродове у Сремској Митровици, иако је све више туристичких тура Савом, а до тог града је више од пет бродова имало редовне туре од почетка године.
Према речима Вајде, туристичку сезону треба припремити, јер бродови само нађу друга одредишта, ако има нешто што им не одговара, они промене дестинацију.
Фирма Викинг има стотинак бродова. Један део који је пловио овим делом Дунава пристајао је у Београду.
Од пре две године, нагласио је Вајда, престали су да спавају у Београду, него то чине на сидришту или одлазе даље, јер туристи нису могли да спавају од буке и гласне музике, поготово викендом.
Капетан унутрашње пловидбе Владо Шекеровић додаје да је најчешћи проблем с којим се лађари сусрећу лоша организација.
Почев од саме агенције за управљање лукама и пристаништима, до инспекције пловидбе, а ту су и неуређени пристани и гранични прелази.
Лош је инспекциони надзор у акваторију Београда, и Саве и Дунава, лоше су обележени мостови, ту је и недостатак дежурне службе у Капетанији и у самој инспекцији пловидбе, прецизирао је Шекеровић.
Он је упозорио и да многа пловила наочиглед Лучке капетаније крше сва правила.
Ограничење за бочно везивање у савском пристаништу је три ширине брода. Пре неки дан смо имали пет, рекао је Шекеровић.
Према његовом објашњењу, то знатно одузима саму ширину пловног пута.
Брод од 135 метара дужине, који треба да се окрене, то једноставно не може да уради у 100 метара ширине пловног пута, нема шансе, закључио је Шекеровић.