ВЛАДА ИЗМЕНИЛА УРЕДБУ Кроз Фрушку гору око Ирига, па до Руме

Након што је крајем априла у Пекингу потписан Протокол о сарадњи између Републике Србије и Народне Републике Кине на изградњи Фрушкогорског коридора, Влада је крајем прошлог месеца усвојила измене Уредбе о Просторном плану подручја посебне намене инфраструктурног коридора државног пута Нови Сад – Рума – Шабац и Шабац–Лозница. Да се на пројекту озбиљно ради, сведочи и чињеница да су измене уредбе објављене већ сутрадан у „Службеном гласнику” да би ступиле на снагу већ овог викенда.

Укупна површина самог просторног плана обухвата 1.114,75 квадратних километара, а везана је за осам катастарских подручја, која се налазе у деловима Новог Сада, Сремских Карловаца, Ирига, Руме, Сремске Митровице, Шапца, Богатића и Лознице. У измењеној уредби сада су катастарски бројеви парцела које су целе или делимично захваћене Фрушкогорским коридором, а сви који су заинтересовани, могу текст тог документа наћи на сајту Владе, или у „Службеном гласнику” од 31. маја. Истовремено се наводи и да ће коначна регулациона линија вишетрачног пута, као и коначан списак парцела за експропријацију бити дефинисани након израде и коначног усвајања техничке документације, када ће бити прецизно дате и парцеле атарских путева као пољопривредног земљишта.

Кључни грађевински објекат саобраћајнице Нови Сад – Рума биће двоцевни тунел кроз Фрушку гору, који ће, својом дужином од 3,5 километра бити најдужи тунел у Србији. Фрушкогорски коридор ће имати четири коловозне траке ширине по 3,5 метра, али упркос томе сврстава се у брзе саобраћајнице, а не у ауто-путеве јер неће имати зауставне траке. Саобраћајница ће се простирати од Каћке петље на путу Нови Сад – Зрењанин, а с ауто-путем Е-75 ће се укрштати код бензинске пумпе „Минут”. Коридор с новом саобраћајницом даље ће водити према Дунаву, затим преко Фрушке горе до ауто-пута Београд–Загреб. Брза саобраћајница ће на сремску страну прећи преко новог моста који треба да се изгради код цркве на Текијама, даље ће водити према Буковцу преко тунела испод Фрушке горе. Тунел ће ићи према петљи за Врдник, потом ће наставити ка Руми. Изградња ауто-пута Нови Сад – Рума ће бити подељена у четири фазе. Прва је Рума – улаз у тунел кроз Фрушку гору, друга је изградња тунела дугог 17 километара, трећа фаза је изградња излаза из тунела до петље на Мишелуку и четврта обилазница око Петроварадина.

Делови територије за које је предвиђена израда урбанистичког плана обухватају, као и до сада, административно подручје града Новог Сада, деоница Шабац–Лозница комплексе намењене пратећим путним садржајима, за грађевинска подручја уз државне путеве првог реда, на територији општине Ириг, на делу трасе северно од насеља Ириг, а пре уласка у тунел, додато је новим изменама, за планирану кружну раскрсницу, која ће повезати планирани општински пут за Врдник с државним путем Рума – Нови Сад.

Фрушкогорски коридор ће повезати Коридор 10 и Коридор 4 и створити најкраћу везу између Босне и Румуније. Најважнији значај коридора Нови Сад – Рума с тунелом је тај што ће се коначно решити огроман проблем проласка теретних возила преко Фрушке горе и кроз Ириг, куда пролази најпрометнија саобраћајница у Србији с дневним просеком пролазака од 10.000 до 12.000 возила. Изградња те саобраћајнице је веома важна, посебно за грађане Ирига, кроз чији центар пролазе тешки камиони и друга возила. Процењује се да би изградња Фрушкогорског коридора требало да кошта више од 100 милиона евра.

При планирању коришћења и уређења простора од интереса за одбрану земље, у свему су испоштовани услови добијени од Министарства одбране и они су уграђени у Просторни план. У обухвату Просторног плана су и два војна комплекса – Клуб Војске и објекат „Станко Пауновић Вељко”, који нису планирана за даље коришћење већ за продају. Њихова намена биће спроводљива тек након регулисања својинских односа у складу с одредбама Закона о јавној својини, у поступку пред Републичком дирекцијом за имовину Републике Србије.

Имајући у виду да планирана траса коридора делимично пролази кроз југоисточни део перспективног дела војног комплекса „Стеван Петровић Бриле”, који је на коришћењу Војне установе „Моровић”, преношење дела предметне парцеле на другог корисника би требало да се изврши уступањем на коришћење другог пољопривредног земљишта у непосредној близини.

У новој Владиној уредби, када је реч о деоници везаној за подножје Фрушке горе – Ириг, стоји да су, након изласка из тунела, сагледане могућности увођења површинске раскрснице око Врдника, ради повезивања с планираним општинским путем, који треба да побољша везу с бањскотуристичким насељем. Истиче се да би пут потом дошао испред Ирига, где са западне стране обилази место и прикључује се на раскрсницу постојећих државних путева. Уредбом је решено да ће на том месту бити изграђена денивелисана раскрсница, односно петља „Врдник”. Што се тиче деонице Ириг – ауто-пут Е-70, користи се постојећи пут с попречним профилом са четири траке, уз додатне две сервисне саобраћајнице ширине пет метара, да би оранице биле несметано опслуживане, без директног прикључења на брзу саобраћајницу. Изменом Генералног пројекта преко Идејног пројекта у зони Руме, коридор новог пута помера се на исток, ка Жарковцу и Старој Пазови. У зони Руме планира се и изградња раскрсница – на почетку „традиционални улаз – код крила”, а кружна раскрсница на крају деонице. Од денивелације са железничком пругом – односно од новоизграђеног моста преко пруге, паралелног с постојећим, траса се већим делом води у оквиру постојећег коридора, с мањим делом који је ван трасе постојећег пута. Дуж те деонице планиране су обостране сервисне саобраћајнице, с одговарајућим бројем пролаза испод трасе државног пута. Самим тим, коридор обилази Руму планираном обилазницом и долази до ауто-пута Е-70 и преко постојеће денивелисане раскрснице прелази ауто-пут, стоји у Уредби Владе Србије.

Светлана Станковић

У полазне основе Просторног плана Фрушкогорског коридора, према измењеној Уредби Владе Србије, увршћен је и Регионални просторни план АП Војводине. Основно стратешко опредељење је, како се наводи, да се постигне већи степен укупне функционалне интегрисаности простора АП Војводине у оквиру Републике Србије, као и да се обезбеде услови за знатно веће саобраћајно и економско повезивање Војводине с регионима суседних земаља и осталим европским земљама. Изградњом одговарајуће путне мреже регионалног значаја, у коју спадају и Фрушкогорски коридор и ауто-пут Е-75, уз јасно дефинисање надлежности, права и обавеза градова Нови Сад, Сомбор, Суботица, Панчево, Зрењанин, Сремска Митровица, Кикинда и Вршац, као генератора успешнијег регионалног развоја, довешће се до стварања „урбаних жаришта”, као и „урбаних осовина”.

Новина у Просторном плану је и да у планску документацију улазе и просторни планови водоснабдевања „Источни Срем”, и за систем наводњавања Срема, оба везана за подручје Руме. У Влади тврде да планирана решења у области наводњавања и водоснабдевања неће бити у колизији с изменама и допунама Просторног плана, као и да ни на који начин неће бити угрожени опсежним грађевинским радовима.