Слушање хеви метала у вожњи подстиче опасно понашање?

Студија је упоређивала песме Слипкнота („(Сиц)“), Тејлор Свифт (“Схаке Ит Off”), Кендрика Ламара (“ХУМБЛЕ”) и Јохана Себастијана Баха (“Голдберг Вариатионс”).

Резултати су показали да, што је музика била интензивнија и екстремнија, то је возач постајао чуднији и опаснији. Класична музика доводила је до претеране релаксације возача, док се поп музика показала најбољом за контролисану вожњу.

У оквиру истраживања, Тристан Шејл-Хестер изашао је на стазу Ред Bull Ринг Гранд Prix у Аустрији и возио два круга с разним убрзањима, скретањима и мијењањем брзине, све време слушајући поменуте четири песме појачане до максимума.

Слушајући Слипкнот, Тристан је дошао до циља 14 секунди спорије него у контролном кругу и то уз низ грешака у вожњи. Слушање Баха резултирало је 12 секунди споријом вожњом од оне у контролном кругу; Кендрикова песма резултирала грешкама на крају вожње; а, вожња уз песму Тејлор Свифт била је “најравномернија у смислу доследности брзине”.

„Оно што је јасно након сумирања резултата, јесте да је сурови хеви метал стварно смањио способност возача да глатко пређе стазу. Осим тога, високоенергетска плесна музика, показала се као прилично ометајућа у вожњи”, рекао је Тим Шелкрос, технички директор ИАМ Роадсмарта.

Јачина звука заправо је одлучујући фактор када је у питању концентрација возача. Свакако бих саветовао возачима да смање јачину звука током вожње и да сачувају хеви метал за касније, током дана или ноћи”, закључује Шелкрос.