Кан одбранио статус најважније филмске феште?

Јевтић, који се управо вратио са фестивала у Кану, каже да је забрана учествовања стреаминг компанијама попут Нетфликса и Амазона уколико немају биоскопску дистрибуцију својих филмова учинила да прошле године велики број америчких звезди одабере Венецију, која је и ближа Оскару за премијеру својих филмова уместо Кана. 



"Како ствари стоје, Кански фестивал је упозорење схватио озбиљно и на овогодишњем фестивалу имамо премијерне филмове таквих величина као што су Алмодовар, Браћа Дарден, Тарантино, Лелуш, Џармуш, Гаспар Ное, Бруно Димон и многи, многи други" казао је Јевтић. 



Филмски зналац напомиње да људи који су ван филмског бизниса обично повезују Кански фестивал са гламуром и црвеним тепихом, али Кан је у ствари место где читава једна индустрија долази како би се склопили послови, размениле идеје, направио добар ПР за пројекте који долазе. 



"Не постоје класичне биоскопске улазнице, то јест обична публика не може купити карте за пројекције филмова, постоје само "позивнице" које добијате у зависности од тога колико сте значајни за индустрију или сам Кански фестивал. Најтраженија "позивница" ове године без сумње била је за нови Тарантинов филм "Било једном у Холивуду" великим делом због доласка Бреда Пита и Леонарда ди Каприја на црвени тепих. Тарантино се обратио твитер налогом замоливши премијерну публику да не открива заплет филма, те посебно финални преокрет", навео је Јевтић.



Он додаје и да је велику пажњу публике добио и фамозни Педро Алмодовар са изванредним филмом "Долор & Глориа", аутобиографском студијом о редитељу у стваралачкој кризи. 



"Критичари овај филм већ називају ремек делом и вероватно је, бар како до сада ствари стоје највећи кандидат за Златну палму. На премијери Алмодовар је одржао дирљив говор који је у сузе натерао и главне звезде филма Пенелопе Круз и Антонио Бандераса, а публика је одреаговала громким аплаузом", каже Јевтић. 



Према његовим речима, нови филм Џима Џармуша "Мртваци не умиру" наишао је на много оштрије критике. 



"Ова зомби комедија са невероватним кастом који поред Била Мареја, Алена Драјвера и Клое Севињи укључује Иги Попа, Тома Вејтса као и Селену Гомез, почиње заиста оригинално, али врло брзо губи дах и постаје благо досадна. Доста се очекивало и од новог пројекта Клода Лелуша "Најбоље године нашег живота" у коме Анук Еме и Жан Луј Трентињан поново играју ликове из култног филма "Један човек, једна жена", 53 године након добијене Златне палме. Једна интимна, меланхолична медитација о пролазности али и лепоти живота", наводи Јевтић. 



За њега нема дилеме да је ново остварење Педра Алмодовара фаворит у Кану. 



"Иако је до краја фестивала остало још пар дана, генерално гледајући, сем Алмодоваровог филма, нити један није добио јединствене похвале и критике и медија" казао је Јевтић и додао да ће фестивал остати упамћен и по директним или посредним критикама да су организатори желели да задовоље квоту родне равноправности без обзира на квалитет понуђених филмова. 



Како каже, Србија је овог пута била представљена у програму Кензен где је приказан омнибус филм Сее Factory, у коме је једну причу режирала млада редитељка Маша Шаровић, а у коме, у другим причама играју и Миријана Карановић и Јелисавета Сека Сабљић.