КАКО ЛЕКАР (НЕ)КАЖЕ Више од трећине Срба користи "бакине лекове"
БЕРЛИН: Када осете прве симптоме прехладе или стомачног вируса више од трећине Срба посеже за "бакиним кућним лековима", у Европи у томе предњаче Немци, док се Италијани и Белгијанци у највећем броју случајева ослањају на апотеку.
То је један од закључака петог Здравственог извештаја фармацеутске компаније Sstada, у оквиру које послује Хемофарм, представљеног на међународној конференцији у Берилину у оквиру пројекта "Будућност здравља".
Студија је показала да се на "кућне" лекове као што су чај од нане, пилећа супа, ђумбир, сода бикарбона или флаша са врелом водом највише ослањају Немци (49 одсто), Пољаци (42 одсто) и Срби (37 одсто).
С друге стране, за бакиним лековима најређе посежу Италијани (14 одсто) и Белгијанци (16 одсто), који лекове за прехладу или стомачни вирус проналазе у апотекама, као и Руси који су уверени да знају који им је лек потребан и сами га купују у апотеци, што чини половина њих (49 одсто).
Већина испитаника се саветује са апотекаром када купују лек у апотеци, а о његовим дејствима највише се распитују Италијани (58 одсто), Сспанци (54 одсто) и Срби (47 одсто).
С друге стране, о дејству и ризцима лека на интернету се највише информишу у Русији (37 одсто) и Пољској (24 одсто), док др Гугла у том случају најређе "консултују" у Француској (10 одсто) и Белгији (10 одсто).
Такође, истраживање је показало да, када осете прве симптоме неког блажег обољења, попут стомачног вируса, преглед код лекара у највећем проценту заказују Шпанци (38 одсто) и Белгијанци (24 одсто).
Студија спроведена у девет европских земаља међу 18.000 испитаника установила је да се два од три становника Европе јос увек ослањају на класичну медицину, а да највеће поверење имају у Сспанији (76 одсто), Великој Британији (76 одсто) и Белгији (67 одсто), док је у Србији конвенционалној медицини верује 43 одсто испитаника.
Истовремено, сваки седми Европљанин губи или нема поверења у класичну медицине, наводећи да се здравстени систем више бави новцем него здрављем, а највише их је у Србији (24 одсто) и Русији (20 одсто).
Потпуно поверење у конвенционалну медицину има 12 одсто Срба, а 31 одсто наводи да верују класичној медицини, али се без обзира на то о одређеним темама информишу и едукују на интернету.
Такође, више од трећине људи у Србији (34 одсто) интересује се и алтернативне правце у медицини као што су акупунктура, хомеопатија...
Прво међународно истраживање у име Sstada Arznеimittеl АГ спровео је институт за истраживање тржишта Кантар Hеalth у девет земаља - Белгији, Француској, Немачкој, Италији, Пољској, Русији, Србији, Шпанији и Уједињеном Краљевству.
У анкети су учествовали испитаници старости између 18 и 99 година.