Дворац Дунђерских у Кулпину привлачи туристе и филмаџије

- У дворцу су се снимале серије „Сва та равница“, „Јагодићи 1 и 2“, „Сенке над Балканом“, „Санта Марија дела Салуте“. Цела прошла година је била у знаку 100 година од присаједињења те је у дворцу снимљен и део серијала „Великани српске Војводине“. Овде је сниман и један страни филм „Гавран“ у ком глуме Џон Кјузак и Сергеј Трифуновић пре пет, шест година - каже Форкапић. – Снимају се и рекламе, музички спотови, али 15. јуна одржаће се и изложба олд тајмер возила испред дворца, те се може закључити да дворац и даље живи.

Према његовим речима, за одржавање дворца потребно је пуно новца, а онај који добију није довољан, те се сналазе на разне начине.

- Кочи нас и нерешен проблем власништва, јер је дворац у поступку реституције, те на њему не смеју да се изводе никакви радови, таква је судска одлука - напомиње кустос. – Како време одмиче, све више и више пропада, а ми смо немоћни. Повраћај имовине тражи Никола Танурџић, потомак породице. Први радови који би се требали извести јесте реконструкција крова који прокишњава, као и сређивање фасаде.

Филип Форкапић, по образовању дипломирани инжењер пољопривреде, задужен је за музејски комплекс у Кулпину, који обухвата површину од пет хектара и састоји се од зграде великог дворца, управне зграде, зграде која је некад била коњушница, ковачница и машинска радионица, као и малог дворца који је тренутно месна заједница и месна канцеларија.

- Парк испред дворца је уређен у стилу француске вртне архитектуре, док је иза дворца енглески стил - каже Форкапић и додаје да музејски комлекс у Кулпину има седам запослених који се брину о дворцу.

Породица Дунђерских којој је некада припадао овај импресивни дворац данас има потомка, Николу Танурџића, са мамине стране, јер је његова мајка била Надежда Кусика Дунђерски, а његов деда Ђорђе Дунђерски, последњи власник дворца.

- Од 2004. године дворац је у саставу Музеја Војводине, а 1993. године основан је Пољопривредни музеј који је био самосталан све до 2004. и тада обухваћен Музејем  постао је депаданс - каже кустос Музеја.

У великом дворцу посетиоци могу да погледају изложбу стилског намештаја и предмета примењене уметности. Намештај се прво налазио у дворцу у Челареву, који је такође припадао породици Дунђерски. После Другог светског рата из дворца су изнете све ствари, целокупан инвентар и мобилијар, те су остале само четири слике и три лустера - каже Форкапић. –Он је годинама стојао празан, да би 1993. године оснивањем Пољопривредног музеја у дворцу биле смештене изложбе, које су касније пребачене у зграду бившег магацина за хмељ. Од 2010. године у дворцу је постављен намештај, који је прво био у дворцу у Челареву.

Изложени намештај потиче из друге половине 18.века, па све до прве половине 20. века.

- Један мањи део намештаја припадао је породици Дунђерски, а посетиоце занима клавир Ленке Дунђерски израђен у Бечу 1852. у радионици „Штрајхер“ који данас није у функцији, али може се видети и део њене спаваће собе, као и шиваћи сто и орман у ком је држала књиге - каже кустос. – Интересантно је да испред комплекса, у самом врту у Алеји великана, међу 11 бисти људи значајних у нашој историји и шире, данас стоје бисте Лазе Костића и Ленке Дунђерски и то је једино место у нашој држави где су њих двоје заједно.

Према његовим речима, Ленка је повремено боравила у дворцу, док је већи део проводила у Челареву.

У дворцу се још може видети спаваћа соба Лазара Дунђерског, пренета из његове куће у Новом Саду, намештај припада стилу бидермајер, а посетиоци могу да виде и две наткасне, умиваоник, два брачна кревета и орман.

- Годишње кроз музејски комплекс прође око осам, девет хиљада посетилаца, међутим у дворцу се организују и разни програми, књижевне вечери, традиционалне манифестације Дани Кулпина, али и снимање серија, филмова, као и организована фотографисања, па и венчања, без весеља, до десетак, петнаестак годишње - каже кустос.

Музеј највише посећују деца у склопу школских екскурзија, али и групне посете које организује неколико туристичких агенција. Највише посетилаца је током викенда, а према речима кустоса, осим домаћих, из године у годину бележе све више посета страних туриста, не само из Европе, већ и удаљених крајева света, тако су овај дворац посетили и туристи из Јапана, Канаде, САД-а.

- Имамо три објекта, дворац у којем је стилски намештај, објекат у којем су старе пољопривредне машине и трећи објекат у ком је изложба зборне сточарске производње, свако нађе нешто шта му је занимљиво. Неког одушевљава како су људи некад живели, њихове спаваће собе, место где су боравили, стари сјај, док друге више занимају како су људи некада обрађивали земљу, па се подсете и свог детињства - каже кустос и додаје да ипак више људи воли да обиђе дворац.

Маша Стакић