Ружић: Дигитализација јавне управе штеди време и новац
БЕОГРАД: Грађани Србије у више од милион и по случајева нису морали да одлазе на шалтере по “папирна” документа и то говори да дигитализација јавне управе значи уштеду новца, енергије и времена, изјавио је данас министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић.
“То је дигитазлиација у контексту јавне управе”, поручио је Ружић на министарском панелу у оквиру Дигиталног самита Западног Балкана.
Најважнија је, истиче, промена менталитета и става и наводи да је дигитализација и друштвени процес који много олакшава грађанима.
За реформу јавне управе је навео да је једна од три критеријума на нашем путу ка ЕУ, те да и у том смислу треба сагледати саму дигитализацију.
Подсетио је да је наслеђено стање у јавној управи било неодрживо у 21. веку како за управљање финансијама, кадровима, политикама у држави, тако и према грађанима.
Истакао је као кључни моменат усвајање Закона о опстем управном поступку који је увео обавезу да државни органи размењују податке, а не да “грађани буду наши курири”.
“Након тога одлучили смо да дигитализујемо рад. Многе базе смо повезали са матичим клњигама. Законом о матичним књигама увели смо обавезу да се све матичне књиге пребаце у електронски облик. То смо успешно завршили”, каже Ружић.
У координацији са МУП-ом, Ружић наводи да је и пребацивање књиге држављана у електронски облик приведено крају.
“Закон о електронској управи је усвојен у Скупштини као најважнији закон који дефинитивно уноси обавезу да се модерне техологије користе у комуникацији унутар јавне управе”, наводи Ружић.
За Закон о Централном регистру становништа рекао је да треба да представља круну дигитализације, као јединствена база 13 евиденција.
“Урадили смо много као Влада на стварању сервиса ''Бебо, добродошла на свет'', е-Зуп-а за размену података из база које смо повезали, е-Инспектор који је у пилот фази и који треба да обједини све инспекције”, рекао је Ружић.
Родитељи су, наводи, ослобођени обавезе да приликом уписа деце у школу доносе изводе из матичних књига рођених и потврде о пребивалишту.
У читавој реформи, каже Ружић, важно је и управљање кадровима.
“Стварамо систем заснован на компетенцијама, увели смо нови начин вредновања рада и напредовања”, наглашава Ружић.
Ружић је рекао да има много изазова када је реч о реформи јавне управе,али да је наважније да је дошло до промене става и да идемо у добром правцу.
"Томе у прилог иде да су захваљујући дигитализаицији државне службе 500.000 пута размениле документе, тако да грађани нису морали да иду по шалтерима", рекао је Ружић.
Каже да је, ипак, страх од реформе јавне управе и даље присутан код дела управе, то јест, код градова и општина, у смислу да ли ће имати капацитете и финансијска средства.
Истакао је да више нема оног страха када је реч о реформи јавне управе као што смо имали раније, попут домородаца у филму "Богови су пали на теме" који се плаше флашице кока-коле.
Ружић је навео да је Министарство је покренуло и Фонд за локал и да је један од четири главна циља и увођење информационих технологија, на пример, е писарница, размена података и друго.
"Позитиван пример је Нови Пазар, има их још много. Ове године настављамо у том смислу и око 50 милиона динара је томе намењено", додао је Ружић.
Министар је рекао да је то министарство одобрило укупно 52 милиона динара за осам градова и општина за успостављање јединственог управног места, како би грађани могли захваљујући дигитализацији све послове са управом да заврше на једном месту.
