Проба државне матуре у марту 2020.
БЕОГРАД: Пробни завршни испит за ученике средњих стручних трогодишњих профила биће организована у новембру, док ће проба државне матуре за ученике у средњим четворогодишњим школама бити у марту и новембру 2020. године.
Планирано је да државна или велика матура буде уведена од јуна 2021. године и она треба да замени пријемни на факултетима. Гимназијалци ће полагати општу матуру, ученици уметничких школа - уметничку, док ће ђаци средњих стручних школа полагати стручну матуру.
Факултети ће, међутим, задржати право да организују додатне испите за проверу посебних талената и способности кандидата, уколико буду сматрали да је то неопходно.
Министар просвете Младен Шарчевић рекао је да има довољно времена да се добро припреме и ђаци и наставници за нови концепт државне матуре и да је њен циљ да друштво добије младе много боље обучене за живот.
"Већ смо у припремама много тога урадили. Реформисали смо гимназије, увели изборне пакете. Имамо времена да моделирамо рад мале матуре по узору на велику матуру", рекао је Шарчевић након скупа о Државној матури.
Пројекат се спроводи у сарадњи са Европском унијом која га финансира са 3,7 милиона евра. Полагање државне матуре је обавеза сваког средњошколца и то је нека врста сертификата да је завршио средњу школу.
Ђаци ће на крају четврте године полагати тест из српског и математике, а за упис на факултете тражиће се да полажу и неки од општеобразовних предмета - физика, хемија, биологија, географија, историја, страни језик, српски као нематерњи.
Шарчевић појашњава да ће, рецимо, неко ко жели да упише Медицински факултет осим српског и математике, полагати и хемију и биологију.
"Ово је бољи систем, јер до сада неко ко жели да упише ЕТФ и изгуби за пола поена, мора да чека други испитни рок и можда му на располагању неће бити ништа од техничких факултета, већ ће морати се упише тамо где има места. Са положеном државном матуром ако не успе да се упише на ЕТФ, може на Машински, ако не може ни тамо, онда може на Технолошки", појаснио је министар.
Представник ЕУ Ингве Енгстром каже да ЕУ види образовање као кључни фактор за привредни раст.
"Циљ је да образовни систем буде такав да ученици буду успешни у свету где се дешавају брзе технолошке промене", појаснио је он.
Подсећа да је за реализацију Пројекта државне матуре ЕУ донирала Србији 3,7 милиона евра, а да је ЕУ до сада укупно у реформу образовања уложила више од 100 милиона евра.