Пресуде блокирају рачуне зрењанинских школа?
ЗРЕЊАНИН: Пресуда коју је добила једна просветна радница из Мужље и којом су потврђене раније судске пресуде о томе да је просветарима закинута исплата два дана годишњег одмора у 2014. години, могла би да доведе до блокаде рачуна највећег броја школа у Зрењанину.
То је јуче новинарима саопштио председник Независног синдиката просветних радника Војводине Ранко Хрњаз.
– Проблем је настао када је закон промењен једним закључком Владе Србије из 2008. године. Закључком је просветним радницима укинуто право на два дана плаћеног годишњег одмора. Ми смо били принуђени да тужимо послодавце јер би у противном дошло до застаревања – испричао је Хрњаз.
Судови су пресудили у корист просветара јер је, по речима Хрњаза, јасно да се закон не може мењати закључком. На пресуде се жалило Државно правобранилаштво, али Врховни касациони суд је поново пресудио у корист просветних радника.
– Сада се правобранилаштво жали не на саму пресуду, него је пронашло техникалију којом није задовољно, па се процес неоправдано продужава. Биће потребно ангажовање вештака и цифра ће вишеструко порасти, а и сада није мала – истиче Хрњаз.
Он додаје да су просветари желели да у нормалној процедури наплате своја потраживања.
– Сада смо принуђени да то учинимо принудно и то ће довести до блокаде рачуна највећем броју школа. Плате неће бити доведене у питање јер се не блокира тај рачун, али ће бити доведено у питање нормално функционисање школа. Али, невероватно је да због цифре од три-четири хиљаде динара, колико је појединачно свако потраживао, данас стигнемо укупно до више десетина милиона динара – нагласио је Хрњаз.
Остаје још могућност да Министарство просвете повуче пуномоћ Државном правобранилаштву и да се спор који већ траје довољно дуго оконча јефтиније и једноставније. Уколико се то не догоди, следи блокада.
– У Новој Црњи је запосленима потраживање исплаћено после прве донете правоснажне пресуде. У Зрењанину је исплаћено запосленима у Предшколској установи јер је град оснивач. Није крива ни локална власт, нису криви ни директори, криво је министарство које је прво због улажења у спор који је за њега унапред био изгубљен, повећало трошкове неколико пута а, у ствари, највише Влада која је 2008. године покушала закључком да укине закон. То се не може, што је уосталом потврдила и пресуда Врховног касационог суда – закључује Хрњаз.
Ж. Балабан