Ко је зарадио 2.470.645 динара, да се јави порезницима

Они имају времена да до 15. маја ове године попуне пријаве и пошаљу их порезницима. Обвезници тог пореза су, по подацима Министарства финансија Србије, сви који су у 2018. приходовали бруто макар динар више од 2.470.644 динара, што подразумева све приходе с порезима и доприносима, а не само зараду која се исплаћује на руке, такозвану нето плату.

Из тих података произлази да ће порез морати да плате они који су лане добро зарадили и имали просечне месечне приходе веће од 205.877 динара, то јест око 1.745 евра.

Да би се платио тај порез, лане је било потребно зарадити више новца него у 2017. години: за порез за 2018. основица је била 2.370.136 динара.

Шта улази у суму за обрачун пореза и како се он плаћа?

У суму за порез обвезеници треба да саберу следеће приходе: плату, зараде остварене од спорта, ауторских и сличних хонорара. Ту се рачунају приходи од изнајмљивања некретнина те закупа покретних ствари. Чланови надзорних и управних одбора компанија и сличних тела ту треба да урачунају  приходе које су добили по том основу. Све се то рачуна у бруто износу.

Обвезници који су зарадили макар динар више од поменуте троструке бруто просечне српске плате, односно 2.470.644, опорезовани су с десет одсто. Уколико су пак успели да приходују више од просечне српске плате пута шест, или 4.941.288 динара, платиће порез по већој стопи, а то је 15 процената.

Ту није крај рачуници. Сума коју су најбоље плаћени људи у нашој држави зарадили, односно пријавили, није обавезно она на коју се обрачунава стопа пореза: богаташи имају право на олакшице. Од зараде се одбија 40 одсто просечне плате годишње, односно за то се не плаћа порез. Осим тога, обвезник има право и на олакшице од по 15 одсто за супругу и децу, али само уколико су они незапослени, односно издржавана лица. Олакшице не могу прећи половину дохотка за опорезивање.

Пореска управа Србије сваке године унапређује електронско пословање. Пријаве за порез на доходак грађана се од 2018. могу поднети и у електронској форми. Ту могућност лане је искористило свега 35 обвезника. Да ли ће они којима је буквално време новац више користити ту могућност, остаје да се види.

Тај порез најчешће пријављују mеnayеri, директори и адвокати, а најбогатији житељ Србије је зарадио 340 милиона динара.

Пореска управа Србије лане је примила 23.238 пријава, а највише их стигне надлежнима у Београду – у 2018. их је било 16.199, следи подручје Војводине, односно ПУ Нови Сад са скромном 4.341 пријавом. Највише оних који пријављују порез зарадило је за годину око 40 милиона динара.

Д. Вујошевић