САД затражиле хитну седницу СБ УН због Венецуеле
ЊУЈОРК: Сједињене Државе су затражиле хитну седницу Савета безбедности УН за уторак како би расправљали о ситуацији у Венецуели пошто су снаге председника Николаса Мадура спречиле током викенда конвоје са страном хуманитарном помоћи да уђу у земљу, саопштиле америчке дипломате, јавља Ројтерс.
Вашингтон вриши притисак на 15-члани Савет да формално позове на слободне и поштене председничке изборе у Венецуели уз присуство међународних посматрача, што је подстакло Русију да предложи другачији нацрт резолуције.
У таквој ситуацији није јасно да ли и када било који од предлога нацрта резолуције може бити стављен на гласање у Савет, преноси агенција.
Николас Мадуро је председник без народа, а Хуан Гваидо председник без државе, пише у тексту новинарке Дојче велеа Сандре Вајс.
Према њеним речима, у великом покеру око Венецуеле одлучују четири фактора: нафта, време, геополитика и војска.
"Пре месец дана у Венецуели је почела борба за власт коју је изненада објавио вођа опозиције Хуан Гваидо. Од тада се ствари развијају муњевито: Гваидо је добио широко међународно признање захваљујући пажљиво припремљеној кампањи. Масовне демонстрације стављају под притисак властодршца Николаса Мадура, а ембарго САД на извоз нафте циља да истањи његов ратни буџет. Мадурова клика деловала је збуњено, реаговала је дефанзивно, а његови саветници су се свађали чак и пред камерама", пише у тексту.
Како се оцењује, на пропагандном фронту делује да је Мадуро изгубио рат: у очима света он делује као бескрупулозни, корумпирани диктатор без народа. Са друге стране, премало се обраћа пажње на спорни мотив неоконзервативног новог поретка Америке и предисторију оних који су на страни Гваида. Рецимо, Елиот Абрамс, осуђиван у САД због афере Иран-Контра јер је учествовао у илегалној продаји оружја Ирану. Ту је и ултраконзерватавни кубански лоби.
Али сукоб чак и онај под хуманитарним плаштом одлучује се на терену. Тамо је Гваидо још увек председник без државе. Покушај допремања хуманитарне помоћи у Венецуелу за сада је безуспешан. Двадесетак дезертера, међу којима су и они високорангирани попут бивсег шефа војне обавештајне службе Хуга Карвахаља, још увек не значе да је лојалност војног врха доведена у питање.
Стратегија хуманитарне помоћи зато не циља на њих, већ на средње чинове, који командују блокадом. Рачуница каже: ако се официри средњег ранга повуку, следиће их већ дуго деморалисана војска и генерали ће остати усамљени. Ту у игру улази фактор времена.
Краткорочно је Мадуру и његовим кубанским саветницима пошло за руком да пронађу трговинске алтернативе на Блиском истоку, у Индији и Русији и тиме пробију ембарго. Али трошкови транспорта су високи и средњерочно ће се хуманитарна криза заоштравати.
Међутим, неизвесно је да ли ће напаћени народ реаговати револтом или бекством. Што успешнији буде Мадуров отпор, то је већа опасност да ће Гваидов моментум проћи, да ће доћи до поделе унутар опозиције или да ће се део ње радикализовати.
Али дугорочно би Венецуала, као некада кубанска социјалистичка економија, могла да издржи само ако би се пронашао савезник који би био спреман да издвоји милијарде за геостратешка упоришта на Карибима. То је под знаком питања. Светска геополитичка ситуација пре указује на повлачење великих сила у регионалне утицајне сфере.
Да ли ће на крају судбину Венецуеле запечатити Трамп, Путин и Си Ђинпинг? Удар против Венецуеле Трампу би пре свега могао да буде користан на изборима 2020. године. До тада би та тема требало да буде завршена.
Колико далеко је спреман да иде? Да ли је војна опција више од пуке претње? У којој мери Трамп, заједно са Европљанима, игра игру добар полицајац-лош полицајац, како би приморао Мадура да седне за преговарачки сто? У венецуаленском покеру још увек има скривених адута, преноси Дојче веле.