Могу ли се педофили зауставити оштријом казненом политиком?
БЕОГРАД: Случај вишеструког силоватеља из Новог Сада, Душана Мургашког, који је провео укупно 25 година у затвору због три силовања, од којих је једно над малолетницом, а после пуштања на слободу пре два месеца, покушао убиство сервирке у Центру за рехабилитацију КЦ Војводине, актуелизовао је питање казнене политике према извршиоцима оваквих дела.
На вишеструког силоватеља упозоравао је пре два месеца и Игор Јурић, отац покојне Тијане Јурић, коју је на свиреп начин отео, силовао и убио Драган Ђурић.
"Оно што кажу статистике је да такви људи имају нагоне које не могу да исконтролишу. Мислим да је Мургашког полиција држала под присмотром једно време, а да није било тако, мислим да би он раније починио злочин и да би неко дете било жртва", каже за Танјуг Игор Јурић.
Јурић поставља питање шта ће се догорити када Мургашки који је јуче ухапшен, поново буде на слободи и каже да се измене кривичног закона, који подразумева доживотни затвор за силоватеље и убице деце, великим делом односи на повратнике.
Каже да је министарка правде Нела Кубуровић обећала да ће радна група изаћи са предлогом измена закона до краја месеца и да се нада да ће се тај закон наћи у Скупштини до пролећа.
Професор Правног факултета и покрајински заштитник грађана Зоран Павловић поставаља као кључно питање које би требало регулисати, а то је да ли је насилник након одслужене казне спреман за стваран живот.
"Како је могуће да неко изврши казну без обзира да ли је ресоцијализован или није? То подразумева да починилац не сме да напусти затвор све док стручне службе не процене да је он спреман на живот без да ће поновити кривично дело", рекао је Павловић.
Лек за педофилију не постоји, указује психијатар Клинике за психијатријске болести "Др Лаза Лазаревић" Снежана Јапалак за Танјуг.
"Постоји неколико покушаја лечења, од измене у понашању кроз психотерапије, преко неких фармакотерапијских интервенција које подразумевају измену хормонског баланса и сексуалних хормона. Међутим, оно што јесте давало једини извесни исход јесте, као екстремна опција, кастрација, хемијска или физичка. Ипак, кастрација не лечи болест, већ спречава силоватеља да почини дело", каже Јапалак.
Од недавно је у рад пуштен и сајт Нет патрола преко кога грађани могу анонимно и веома једноставно, уз само неколико кликова, да пријаве сексуално злостављање.
Игор Јурић каже да за нешто мање од десет дана на сајт стигло доста пријава, људи су слали и наге слике деце и пријављивали починиоце, а само првог дана рада овог сајта било је чак 11 пријава.
„Педофилија спада у групу обољења поремећаја полне склоности која је неуобичајена или екстремна. Сама педофилија представља поремећај када је полна склоност умерена према деци или да особа која има сексуалне нагоне према деци доживљава значајно функционисање укупног функционисања, каже Јапалак.
Она појашњава да педофили не траже жртве, да они имају поремећај нагона због ког се приближавају деци, често бирају занимања која им дозвољавају приступ детету, могу да буду чак и чланови породице, пријатељи и реч је о особама које имају одличне вештине у комуникацији са децом.
Први педофил, који је осуђен на 40 година затвора у Србији је Горан Илић (41) из села Парћани код Сопота због силовања и убиства 15-годишње Душице Илић 2001. године, а на највишу казну је осуђен и Владица Рајковић из Вратарнице код Зајечара, силоватељ је и убица трогодишње Анђелије Стефановић.
На максималну казну осуђени су и Малиша Јевтовић због силовања и убиства девојчице Катарине Јанковић (3) у јулу 2005. у Звездарској шуми, Дарко Костић због силовања и бруталног убиства 14-годишње Иване Подрашчић у јулу 2014, а пре овог злочина робијао је због убиства, силовања..., као и Драган Ђурић који је у ноћи између 25. и 26. јула 2014. године отео, силовао и убио 15-годишњу Тијану Јурић из Суботице.
