Виноград сремски, винарија бачка
БАЧКА ПАЛАНКА: По традицији виноградари ће 14. фебруара изаћи у винограде и симболичним орезивањем чокота обележити славу, свог заштитника Светог Трифуна.
Како се усталило, централна манифестација одржаће се у Нештину и Визићу, два села са преко сто хектара винограда, смештена на сремској страни, на обронцима Фрушке горе, а припадају општини Бачка Паланка.
Удружење виноградара, винара и воћара из Нештина најавило је да ће сутра у Месној заједници бити проглашена најбоља домаћа вина и ракије, за које су учесници благовремено предали узорке. Ову свечаност пратиће дегустација и мезе.
И у самој Бачкој Паланци има виноградара, винарија и подрума који обележавају Светог Трифуна. Живко Којић поседује око 3.500 чокота, производи вино и ракију. Вели да је у Паланци некако испало да има винарија, а да су виногради у Срему. Један од најпознатијих и великих произвођача вина у Паланци је Коста Стакић, који у Нештину има неколико хектара винограда, док остале винарије углавном купују грожђе у Срему. Којић каже да у његовим бачким виноградима око 70 одсто чине стоне сорте, јер се то исплати, али 30 одсто чине тамјаника и шардоне. Вина има за себе и нешто за продати, мада је ове сезоне испекао више ракија која дуже може да стоји и око које има мање посла, јер вино тражи пуну пажњу, мора да се „мази и пази“. Некада је у Бачкој Паланци, кажу старији било и преко 20 хектара винограда, а сада је то мање, па осим Којића ретко ко има велик виноград.
Нештинци кажу да је овај део Срема, а поред Дунава, богом дан за винограде и воћњаке. Људи се полако враћају овом послу мада су површине под воћем, првенствено јабуком и крушком веће него под виноградима који су последњих деценија прошлог века били исплативији. У самом Нештину има неколико винарија, а готово да се нико од винара не жали на пласман вина и ракије.
После славе, креће прави велики и можда најодговорнији посао у виноградима, односно орезивање лозе. Треба одстранити суве, слабе ластаре, а маказама се кроји род грожђа.
Потом следи изношење одстрањене лозе из винограда, затезање жица, евентуална поправака анкера, докуцавање енгеча, па везивање лозе за жице, култивирање земљишта, некада се с јесени загртао, а с пролећа одгртао виноград, па заштита... и посла има све до јесени, односно бербе.
М. Суџум