Истраживачи: Остаћемо без посла; Министарство: Више опција

Декан Физичког факултета професор Иван Белча каже да је предлог закона донет на брзину и у неравноправан положај ставља истраживаче на факултетима у односу на њихове колеге у институтима.

"За институте је предвиђено институционално - стално финансирање, а за факултете то није предвиђено. То значи да истраживачи на факултетима губе посао", рекао је Белча за Танјуг.

Он је појаснио да је законом предвиђено да један део истраживача пређе у институте, а да други део "апсорбују" факултети и да истраживаче преведу у наставничка звања, односно запосле их као асистенте.

Белча, међутим, подсећа да није решено финасирање факултета и да је у високошколским установама ограничен број наставника и сарадника. 

"На овај начин се ограничава развој науке на факултетима", тврди Белча и додаје да је решење у томе да се повуче Нацрт закона и да се установи заједничка комисија састављена од представника универзитета и института, како би се припрео прави модел финансирања науке у Србији.

 Истраживачи тврде да би ова мера погодила готово 1.500 људи који као истраживачи раде на факултетима. 

Премијерка Србије Ана Брнабић одбацила је данас као "невероватну" критику економисте Љубомира Маџара, који је рекао да су предузетници важнији од научника или уметника и да би држава требало да сарађује са њима, а не да их прогони и затвара.

"Каква невероватна критика политике Владе од професора Љубомира Маџара", написала је Брнабић на свом твитер налогу и упитала да ли је критика упућена зато што Влада Србије коначно улаже у науку и уметност, у другачију визију развоја.

Како је приметила, Маџар је критиковао Владу која је, наводи, увела предузетничко образовање у школе, ослободила предузетнике пореза и доприноса у првој години пословања, а што се науке тиче, поручила је, најразвијеније земље изграђене су на истраживању и развоју.

"Хвала на савету да баталимо науку и уметност који нећемо прихватити", написла је Брнабић на твитеру.

Економиста Љубомир Маџар је за лист Данас изјавио да су "предузетници најкреативнији слој друштва, много важнији него научиници или уметници, јер стварају нове вредности", као и да би држава са њима морала да сарађује, да их подстиче, а не да их "прогони и затвара".

Како стоји на сајту Министарства просвете, јавна расправа о Нацрту закона о науци и истраживањима завршава се данас, а државни секретар ресорног министарства професор Владимир Поповић каже да су таквим законским решењем покушали да превазиђу нагомилане проблеме у научи, те да ће свака "смислена примедба" бити прихваћена.

Додаје да Србија нема вишак истраживача и да желе да сви који су до сада били ангажовани остану да раде.

Упитан шта ће бити са истраживачима на факултетима, он је рекао да су они и до сада били ангажовани на пројектима, те примећује и да би без уговора о раду остали и да није продужен постојећи пројектни циклус.

"Желимо да истраживачи на факултетима нормално наставе да раде. Биће понуђено више опција за њих. Једна је да наставе да раде преко Фонда за науку. Понудићемо им посебан програм и сугурност на пет година. Мислим да им нудимо много већу сигурност него што су имали до сада", рекао је Поповић за Танјуг.

Он подсећа да Закон о високом образовању уређује запошљавање на факултетима, а не Закон о науци, те појашњава да је заблуда да ће институционално финансирање важити безусловно за све институте. 

"То уопште неће бити тако. Ми ћемо поставити критеријуме институционалног финансирања и за одређени период. Не желимо да финансирамо институте који немају успеха на пројектима Фонда за науку", појаснио је Поповић.

Најављује и могућност спајања појединих института, док ће неки, каже, да се гасе, али ће се оснивати и нови, посебно у области техничких наука.

"Имамо простора да се оснивају и институти друштвених наука тамо где их нема, рецимо у Новом Саду. Са друге стране у Нишу и Крагујевцу немамо никакве институте", навео је Поповић.