Кад је куца бубамара: Костимирани пси и једна стара Парижанка

Иако овај тржни центар још увек није пет френдли, куце и једна маца су се весело шећкали у топлом, у пратњи својих власника, а осмеха није мањкало, премда су костими били толико маштовити, да је морало бити више награђених категорија, јер је заиста било тешко издвојити само једну маску.

Куце тога дана нису биле у својим уобичајеним улогама, већ се могла видети једна бубамара, две лептирице, балерина, Супермен, ирваси, као и Мики Маус, али маца Таша у улози старе Парижанке са бисерима око врата.

Иако је паса било много, Таша се уопште није узбуђивала око тога, већ је већину времена провела својој газдарици на рамену. Иако први маскенбал, показала је искуство и професионалност, које јој, чини се и сам костим наметнуо. Како другачије и може да се понаша једна времешна госпођа из Париза. Недалеко од ње у кавезу су се весело оглашавали Кића и Кићанка, два жута канаринца, који као да су се мало подсмевали другим учесницима, јер према речима њихове власнице, ипак им је ово шести маскенбал по реду, а то опет није мала ствар, кад нешто радиш већ рутински.

Лепа Зоја Кустудија довела је своју петогодишњу мезимицу Бети, у пратњи свог млађег брата Леона, који је био подршка. Бишонка у костиму бубамаре, са Зојиним бескрајним шармом, за оригиналност, понеле су титулу Једна једина. И није ни могло другачије.

„Први пут сам на маскенбалу, али одлично се проводим и дошао је и мој брат да навија за нас“, каже Зоја дечијом искреношћу.

Бирала се на маскенбалу и најшаренија маска, нај стидљивко, цица заводница, супер херој, и друге категорије, али су костими, животиње и деца били толико упечатљиви и радосни, да ћемо рећи да су сви победили, јер су се без изузетка, одлично провели, што и јесте циљ оваквог дружења.

Вељко Крстић на маскенбалу се појавио у пратњи свог бигла Норе, која је овај пут била у улози лептирице.

„Није било тешко набавити костим, јер су ми помогле другарице из разреда“, каже Вељко, који је ученик седмог разреда Основне школе „Коста Трифковић“. Он каже да Нора нема још ни годину дана, већ је стара 10 месеци, те је била врло узбуђена, с обзиром да јој је први маскенбал и ођедном се нашла у друштву пуно паса. Вељко каже да је Нора диван пас, а највише воли парк за псе у Кисачкој улици. Тако млада, а већ пуна ставова, морала је добити мало шашаву маску, која ипак приличи њеним годинама.

„Пошто је млада, прилично је ‘алава и воли све да једе“, каже Вељко с осмехом и додаје да пошто је ипак бигл у питању, највише воли храну са његовог тањира, а мање грануле, које су боље за њу.

Лена Илинкић и пас Данте у улози Супермена одлично су се провели, а Лена каже да би после овако дивног дружења било лепо да тржни центар постане и пет френдли. Дантеу се изузетно допао његов костим, толико чак,  да је мало гледао друге учеснике са висине. На рамену своје газдарице и чинило се као да на моменте лети, а костим је наравно понео награду. Лена је дошла у пратњи своје другарице Јелене Димитријевић и њеног љубимца, а за костиме је била задужена, нико други него Ленина бака.

„Бака Ленка је сашила костиме и то јутрос, пар сати пре маскенбала, и хвала јој пуно за то. Данте има две године и воли да се шета свуда, зато му је и овде лепо, а воли све и да једе“, каже Лена.

Нина Берић и њен пас Кија је изашла из улоге мопса и тај дан одлучила уз Нинину помоћ да постане ирвас. Мали пас прерастао је у правог дива, али само док је имала моћ костима и улогу током маскенбала, јер ипак је у питању ситнија раса пса.

„Кија воли све да једе, а када је у питању шетња омиљен јој је паркић иза зграде у којој живимо, где воли све другаре. Први нам је маскенбал, и заиста је лепо“, каже Нина и додаје да је мопс дивна раса, која се мало више лиња, али кад се узме у обзир чињеница да је супер раса и за децу и за породицу, шта значи мало длаке по тепиху.

Вања Луковац повела је на маскенбал јазавичара Сосија који је тај дан одлучио да се појави као најпознатији миш на свету, ни мање, ни више, већ управо Мики Маус. Како је ова раса блесава сама по себи, са мишјим округлим ушима, задивио је све присутне, али их поштено и насмејао.

„Рекламу за костим сам видела преко интернета, али Соси стално скида капуљачу, јер је доста немиран, па се не види лепо шта је. Маска је купљена у „Зоо вет“-у где је велики избор, те је у понуди било и фармерица, костима радника обезбеђења, војника, али је Сосију одговарала само дужина Мики Мауса, те му је тако запало“, каже Вања кроз смех и додаје да Соси има годину и по дана, а највише воли да једе месо, било које, у било ком облику.

Вања напомиње да свако ко прижељкује да набави ову расу пса, треба то одмах да уради, јер су јазавичари јако верни, паметни, чак мисле да су паметнији од власника, због чега су и тврдоглави, али заиста неодољиви.

Да би манифестација протекла у још занимљивијем тону, побринули су се Мирослав Томић и Кондор, мужјак белгијског овчара малиноа стар пет и по година. Трикови које је овај дуо представио отворили су вилице широм свима. Да пас не мора да буде својеглав, свадљив, мало размажен, и буквално као из књиге „Марли и ја“, са којом ће се већина власника паса поистоветити, показао нам је Кондор. На намиг власника он се окретао, слушао команде, седео, лежао, ишао кроз ноге, стојао, молио и шта све није извео овај пас, све време заљубљено гледајући у свог власника. Иако је показао вољу и држање војника, пасји поглед га је одао да је у питању једна мека душа. Мирослав каже да је за неке трикове да би се научили потребан само један дан, док је за друге ипак неопходно више времена.

Томић је власник кинолошко-спортског клуба, има школу за псе, као и одгајивачницу бордер колија, белгијских овчара и лагото ромањола, у преводу пса за тартуфе. Одгајивачница ових посебних паса налази се у Сурчину и додаје да су се одлучили за узгој ових раса, јер спадају у најинтелигентније.

„Спортови којима се ми бавимо су агилити, ипо-спорт у коме имате три дисциплине траг, послушност, одбрану и напад. Кондор је иначе репрезентативац Србије, као и државни првак у псећим спортовима“, каже Мирослав и додаје да имају још паса код куће који су учествовали на светским првенствима.

Кондор је, према речима свог власника, једини пас на свету који је 2016. и 2018.године учествовао на два светска првенства, што је јако специфично.

Његова супруга Мишка Томић наступила је на маскенбалу са Пандом, осмогодишњим бордер колијем, којем није ни требала маска.

„Упркос годинама Панда се и даље понаша као штене“, каже Мишка кроз смех и додаје да је у питању изузетно интелигентна раса, која може да научи пуно трикова, али је потребно доста рада и тренинга.

Према њеним речима, колију се стално морају постављати ментални задаци, како би му глава била упослена, да би живот са њима био лагодан.

„Ако им не смислите задатак или забаву, онда ће они сами себи смислити шта да раде, а то никако није добро, јер вам се та забава вероватно неће допасти“, каже Мишка и додаје да иако се неки трикови уче за дан, више је потребно да пас скочи у руке, што је публика на маскенбалу имала прилике да види, али још што шта.

Она додаје да агилити, односно обука за прво такмичење, зависно од пса, траје од три до шест месеци, а некад и до годину дана и цео живот је уствари једна школа. Панда иако има осам година, стално учи нешто ново.

Андрина Петровић и њена куца Реа, која је тај дан одлучила да се појави као једнорог, уживале су заједно са осталима, а весела атмосфера је била пресудна да кући понесу заиста лепо расположење.

„Реа има пет и по година и заиста ужива, иако нам је први маскенбал“, каже њена власница и додаје да би било лепо да и центар и радње отворе своја врата за псе, с обзиром да је тржни центар „Биг“ пет френдли, али радње нису. Реа је немачки шпиц, а Андрина каже да је то јако умиљата раса, која воли децу, али и да се пуно мази .

Јелена Савић довела је свог љубимца Цезара, који је са само осам месеци постао манекен. Овај јоркширски теријер је „купио“ срце своје власнице дружељубивошћу, али сматра да би могао да буде мало мање плашљив. И на маскенбалу се држао са стране, иза Јелениних ногу, зна се где је сигурно место, а оне галамџије му управо ту не могу ама баш ништа.

„Цезар је још увек мали, биће храбрији кад мало одрасте“, каже Јелена и додаје да се њих двоје највише шетају по Телепу.

Све њих са сигурног места посматрала је већ поменута цица заводница, а њена власница и компањон на маскенбалу Драгана Дивал каже да Ташиних осам година није ни могло добити неки други костим осим старе Парижанке.

„Таша живи у стану и никада не излази напоље. Као што видите нема никакав проблем са псима, више са другим мачкама, а пошто је данас овде једина од своје феле, ништа јој не смета“, каже Драгана. Таша као искусна дама, има и истанчан укус, док није у питању пилетина, за коју би све урадила, поверава нам њена власница.

Слободанка Павић нам каже да је канаринцима Кићи и Кићанки ово феноменалан провод, и да истински уживају, а пошто су чести на оваквим догађајима, већ су познато друштво.

„Она има три, а он четири године и увек нам буде јако лепо. Њих двоје умеју да се потуку, али највише се љубе, и свима су занимљиви јер обожавају музику“, каже Слободанка и додаје да немају неки посебан музички укус, све слушају, и новогодишње песмице, а имали су прилике и да виде Деда Мраза, ког се уопште не боје, већ уживају у свачијем друштву.

Сандра Војновић и Луна која се одлучила за костим принцезе уживала је друштву, али и пажњи осталих. Као права принцеза не једе пуно, мора да има друштво приликом вечере, и ужива у ваздуху. Пошто има своје двориште, рећи ћемо врт, ужива у времену проведеном у природи.

Маша Стакић