Изложба Шејме Фере у Малом ликовном салону

Она представља везу између рециклираних паковања и уметности, а дела имају за циљ подизање свести о томе да амбалажни материјал не треба увек да се баца, већ се може употребити и у друге сврхе. Изложени радови настали су од 2004. до данас. Ауторка се нада да ће такве изложбе навести посетиоце да гледају и своју околину детаљније и да ће више вредновати скривене детаље те несвакидашње гране ликовне уметности.

Експериментална изложба испитује како провидна амбалажа може деформисати слику испред које је. Подстиче другачији поглед на нешто што је свима уобичајено и мења дефиницију тих свакодневних приказа. Уметница Шејма Фере за „Дневник“ каже да њен првенствени циљ није освеш­ћавање о рециклирању отпада.

–- Пре него подизање свести о рециклажи, на изложби је присутна жеља, а и потреба, за откривањем скривених вредности унутар тескобног система у којем живимо: како ни од чега направити нешто – каже Шејма Фере.

У Малом ликовном салону приказано је 60 радова, од чега половину, под називом „Амбалажа”, чине амбалаже четкица за зубе, а других 30 су принтови на шпер-плочи. Радови су настали процесима превођења, померања и калемљења.

Кустоскиња изложбе Маја Ердељанин каже да је то само један од многих сличних пројеката који се баве екологијом и да не ствара никакав нови правац.

– Нових праваца нема већ пола века. Сваки уметник само ствара неки нови правац за самог себе – рекла је Ердељанин за „Дневник“.

И ауторка изложених дела потврђује да она није сама када је у питању стварање уметности од отпада.

– Велики број мојих колега ради с нађеним материјалима. Они користе одбачене објекте, слике, документа и трагове као инспирацију или материјал за рад – каже Шејма Фере.

На то додаје да, због неповезаности ствари у реалности, архива нађених предмета за уметнике постаје место за проучавање и повезивање знања о траговима савременог друштва.

На изложби су најзаступљенији радови који укључују паковања четкице за зубе, где се оне лепе преко скениране фотографије. Шејма Фере објашњава да се за тај отпад одлучила због његовог човеколиког изгледа који „симболично представља утицај невидљивих граница друштва на појединца, где систем жели да смо сви исти“. Остали радови састављени су од различитих амбалажа као што су паковања алата и играчака, што, по њој, ствара комичан спој идеја о предмету који је био обложен и додатих елемената.

– Методом слободних асоцијација, контрастним односима речи и фотографија у ограниченом простору паковања, поигравам се апсурдним аспектима и поплавом слика у потрошачкој култури – каже ауторка изложбе.

Уметници највише смета то што такви радови ретко добију велику подршку, а још ређе новчану помоћ, поготово када је реч о критичарима друштва.

        М. Апостоловић

Пројекат „Развој културног и уметничког стваралаштва” реализовао је „Маркет ИТ Маркетинг анд ПР”, а суфинансиран је од стране Града Новог Сада.Ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.