Бегечка шаргарепа производ са заштићеним географским пореклом

Због специфичних карактеристика и квалитета, постала је препознатљива на тржишту, омогућивши да потрошачи дођу до квалитетнијег производа.– Пре свега бих истакао да прво и основно морате да будете вођени искреном љубављу према овом послу да бисте у томе успели. То је основни стимуланс који резултира правим првокласним производом – рекао је пољопривредни произвођач шаргарепе из Бегеча, Ђорђе Павков. – Друго, наша технологија производње може се рећи да је на високом нивоу, те се можемо слободно поредити с произвођачима у Европи. Наши приноси и наш квалитет су у самом врху.

Како је додао наш саговорник, осим главног покретача – љубави, за врхунску шаргарепу заслужна је и комбинација земљишта и агроеколошких услова који владају у поднебљу Војводине. 

– Можемо да се похвалимо добрим, незагађеним земљиштем високог квалитета, а сам географски положај Војводине даје повољне услове за раст и развој пољопривредног производа који постаје препознатљив у читавој Европи – каже Павков. – Количина светлости и Сунчеве енергије на овом подручју доприносе да шаргарепа садржи већи проценат шећера.

Како каже, генерално читава производња има општи приступ. Квалитет се прави од прве основне обраде орањем.

– Када је земљиште око 80 одсто пољског водног капацитета  (ПВК), орање мора бити дубље и тиме припремамо микроорганизме да одраде свој део посла да би оно мало оживело – објаснио је Павков. – Како су и неке студије показале, од орања буквално зависи колико ћемо имати третирања фунгицидима. Имунитет биљке зависи од орања. После тога долази припрема земљишта, а набавили смо нове банкерице којима га припремамо директно, након чега иде сетва. После сетве иду третирања хербицидима, затим чекамо да шаргарепа достигне одређени развој, када се третира фунгицидима, што зависи од услова на терену. Број третирања у току године зависи од агроеколошких услова који су те године присутни, те не можемо генерално говорити колико ће третирања бити на годишњем нивоу.

Како наводи, ове године, није било много третирања због суше, што можда доприноси и квалитетнијем производу.

– Сви ми који се бавимо производњом, трудимо се то да што мање користимо пестициде из више разлога, пре свега јер та агроеколошка свест мора да буде присутна код произвођача, али што они нису јефтини – наводи наш саговорник.

Млади пољопривредник се бави производњом шаргарепе већ осам година и задовољан је постигнутим резултатима. Како каже, ако се човек упусти у интензивну производњу, заправо мање има времена за себе јер је 365 дана у години везан за парцеле, које се, у његовом случају, простиру на 25 јутара земље. Тренутно је принос више од 40 тона по јутру, а његова очекивања иду и до 50. Систем наводњавања је кап по кап јер је то исплативији начин, при којем се троши мање енергије.

– Не сме се направи ниједан пропуст нити закаснити с било којом агротехничком мером – казао је Павков. – Све мора да буде благовремено, у право време, јер ако се закасни само један дан са заливањем или третирањем неким одређеним пестицидом, то може да се одрази на крајњи принос и квалитет.

Како је додао, шагарепу сеју почетком фебруара, што зависи од влаге земљишта, док су крајњи рокови сетве око 25. јула. Силом прилика, натерани су да перу шаргарепу у Дунаву, пошто су линије за прање изузетно скупе, а осим тога, захтевају одређену инфраструктуру.

– Потребне су хале, које су прескупе, тако да смо принуђени на то да перемо шаргарепу у реци, али се надам да ћемо у неком догледном периоду и ми доћи до тог нивоа да ћемо набавити те линије – рекао је Павков. – Али и поред тога што тренутно немамо тај перачки систем, моји главни купци су са страног тржишта. Тренутно се један шлепер извози у Македонију, један за БиХ иде сваке недеље, а пре неки дан су ми били и људи из Румуније. 

По Ђорђевом мишљењу, довољно је по газдинству производити било који пољопривредни производ на површини од 25 до 30 јутара земље јер се може пристојно живети. Све преко тога доноси неки екстрапрофит. Треба тежити ка томе да постоји што више мањих газдинстава која раде, а која би била срж нашег друштва, уместо што се оно конципира на принципима више великих произвођача, јер би се само на тај начин поставила основа за развој здравог друштва.

И. Миклоши

Фото: Р. Хаџић

Пројекат "Приградска насеља Новог Сада" је суфинансиран од стране Града Новог Сада, а ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.