Дивље депоније озбиљан проблем села на подручју сремске митровице

Овогодишњи буџет Сремске Митровице, од преко три милијарде динара, подразумевао је равномерна углагања у све месне заједнице.

- Најразвијеније месне заједнице су оне које се наслањају на град, попут Лаћарка и Мачванске Митровице. Лаћарак је највеће село у Србији са 12.000 становника и изграђеном инфраструктуром. Тамо је до пре две године био озбиљан проблем пут који пролази кроз село, имали смо помоћ ЈП „Путеви Србије“ и то је данас једна модерна саобраћајница дужине 5,4 километра, која је у потпуности реконструисана - каже Санадер и додаје да се у Лаћарку сваке године ради део по део канализационе мреже.

До сада је 40 одсто насеља покривено канализационом мрежом, док је водоснабдевање обезбеђено у свим улицама, као и електрична енергија и гасна мрежа.

- Лаћарак постаје озбиљно приградско насеље са елементима села, с обзиром на пољопривредну производњу, којом се већина становништва бави - истиче Санадер и додаје да је у великом мери заступљено ратарство, али важе и за сточарски крај, због великог броја пољопривредних газдинства која гаје свиње. Проблем Лаћарка је анимални отпад, иако је на територији целог града одлично организовано одвожење комуналног отпада, дивље депоније су тврди Санадер, проблем целе Србије.

Он додаје да у грађани често питају када ће да се чисте депоније, али на питање ко прави смеће, они потврђују да су сами криви, јер смеће бацају у приколицу, коју после закаче на кола и одвезу на депонију.

-Управо због несавесног понашања грађана, можемо сваких месец дана да уклањамо депоније- тврди Санадер и додаје да је једино решење промена навика грађана.

Проблем анималног отпада је исти као и кад су дивље депоније у питању. Често се угинуле свиње бацају по каналима. Градоначелник Сремске Митровице каже да ће тај проблем покушати да реше трансферним станицама са контејнерима где ће мештани имати место за одлагање угинуле стоке.

Митровица има и програм обележавања, односно чиповања градских паса. Наиме, на захтев станара појединих квартова, ухваћени пси се чипују и врате у стамбена насеља, јер су безопасни, и суграђани се брину о њима, хране их.

- Када пас прође процедуру чиповања и добије огрлицу као знак да је градски пас, тада може бити враћен на улицу, уколико prеthodno не буде удомљен- каже градоначелник Санадер и додаје да је за сада двадесетак паса добило градску огрлицу, али ће и пси који после стерилизације добију потврду да су безопасни, бити враћени на место где су пронађени.

Грађани, кад виде огрлице, могу бити сигурни да су ти пси мирни.

-То је пројекат на којем радимо, јер је то проблем у свим селима. Немамо кафилерију, а законом је забрањено отварање нових сточних јама, те су места у којима не постоје старе јаме у великом проблему, јер немају где да одложе угинуле животиње, већ их закопавају у земљу- истиче градоначелник Сремске Митровице.

То јесте један од озбиљнијих проблема, јер је почео јачи тов свиња, него пре пет, шест или десет година, те се више људи бави сточарством, самим тим има и више отпада. Још један проблем везан за животиње тиче се паса луталица, међутим Град је то решио тако што је основао азил за псе при Казнено-поправном заводу у Сремској Митровици.

- Ми сада имамо место на које „Зоохигијена“ однесе пса кад га ухвати на улици,  и такав пројекат не постоји у Србији, па можда ни у свету, а на тај начин смо се добрим делом решили проблема који смо имали са луталицама, односно напуштеним животињама. Организујемо и Дане отворених врата, када наши суграђани усвајају напуштене псе и за сада се одлично показало- каже Санадер и додаје да је пројектом обухваћена и ветеринарска служба, те се води и евиденција о псима и све обавезе које закон прописује о прихватилиштима за псе.

Санадер каже да су лица на издржавању казне веома заинтересована да брину о псима, а постоји и одвојен део у којима се држе животиње које још нису социјализоване.

-У азилу постоји ветеринар, затвореници брину о псима, али и службеници Казнено-поправног завода који су већ обучени за рад са псима, због одгајивачнице која постоји ту већ 50 година- истиче Санадер и напомиње да се и сам уверио у више наврата обилазећи прихватилиште да су испуњени сви услови за боравак паса, а локална самоуправа даље ради на промоцији удомљавања. У томе има успеха, па је удомљен већи број паса.

М. Стакић

Пројекат „Акценат на Сремску Митровицу“ реализовала је „Панонија медиа“ уз подршку „Дневника“. Ставови изнети у овом тексту нужно не изражавају ставове локалне самоуправе, која суфинансира пројекат.