У Војводини 300.000 оболелих од дијабетеса

Обележавајући Светски дан борбе против шећерне болести, 14. новембар, у Клиничком центру Воводине истичу да је ове године кампања посвећена бризи породице за оболелог члана.

У свету око 425 милиона људи пати од ове болести, а забрињавајуће је што се очекује да ће 2045. број оболелих бити око 629 милиона. Ни Европа не заостаје и тренутно има 58 милиона оболелих, а предвиђа се да ће 2045. бити 67 милиона људи који имају дијабетес, што је значајан здравствени проблем, казала је помоћница директора Клиничког центра Војводине за здравство ендокринолог професорка др Едита Стокић.

Према њеним речима, свакога сата има 1.000 новооткривених, а сваких осам секунди неко умре од компликација због дијабетеса, сваких пет минута неко умре од инфаркта миокарда, а на 30 секунди некоме се ампутирају екстремитети због ове болести.

У 80 одсто случајева дијабетес тип 2 је могао да се превенира, а једна од две особе не зна да има ову болест и није дијагностикована. У раном откривању болести породица има велику улогу, а показало се да две од три особе не знају како да се носе са болешћу члана породице, навела је др Стокић.

Клиника за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма Клиничког центра Војводине стожер је у лечењу пацијената из целе Покрајине, оценила је др Стокић и истакла да, захваљујући помоћи Покрајинског секертаријата за здравство, имају и најсавременији апарат за анализу структуре тела.

Биоелектрична инпеданцна анализа је најсавременији апарат за мерење композиције тела и нико у Србији нема овај апарат најновије генерације, који је значајан за рано откривање дијабетеса. Апарат мери удео масти, воде и мишића у телу и даје прецизну дијагнозу ухрањености. Њиме се у лечењу гојазности прати отапање масне масе, као и анализа масног ткива око унутрашњих органа, које је одговорно за настанак дијабетеса, рекла је др Стокић.

Управница Клинике за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма професорка др Милена Митровић истакла је да велику улогу у успешности лечења има породица, јер лечење зависи и од мотивисаности пацијента, као и од подршке породице.

Данас има све више компликација у трудноћи због дијабетеса, а све више младих жена је гојазно и физички неактивно, што повећава ризик од развоја дијабетеса у трудноћи. И партнер и породица труднице треба да буду упознати с ризицима, као и о значају гликемијске контроле, битне за правилан развој плода, испричала је др Митровић.

Др Стокић истиче да навике које су нам еволутивно преостале од предака више не важе, јер се мање крећемо од њих, а порције су нам веће и премашују енергетске потребе. Поред тога, услови живота су другачији, људи користе лифтове, покретне степенице, проводи се време уз телевизор, рачунар, телефон, а храна може да се наручи телефоном, на кућну адресу.

Контроле су важне и после порођаја, јер се често код жена које су имале гестацијски дијабетес, касније развије шећерне болест типа 2. Стога се контроле раде на три године, како би се препознало стање prеddijabеtеsa. Клиника има и инсулинске пумпе, за што бољу гликорегулацију, као и могућност 24-часовног праћења и контроле кретања гликемије, јер некада постоје велике осцијалације у трудноћи.

Свака друга особа је предгојазна или гојазна и евидентан је тренд пораста броја оболелих од дијабетеса. Стога треба преобратити свест људи о физичкој активности и свести на најмању меру уношење угљених хидрата и масти, поручила је др Стокић.

Љ. Петровић