Ђорђе Петрић истетовирао пола села

Тетовирањем је, каже, почео да се бави пре неколико година из хобија, а данас због муштерија понекад иде и у иностранство и каже да је то  исплатив бизнис.

– Тетовирањем сам почео да се бавим захваљујући брату коме је то био посао па сам као дете увек ишао код њега и гледао како и шта он ради, то ми се допало, а одмалена сам увек цртао нешто бојицама и фломастерима – објашњава Ђорђе, и у шали додаје да се највише испраксао на становницима Нових Лединаца. – Готово све сам их ишарао па барем по једну тетоважу имају (смех). Посао се временом проширио и за мој рад се прочуло. Промовишем се на „Инстаграму” и „Фејсбуку” под именом „Тваба Tattoo”, што ми је иначе надимак. Члан сам Удружења „Виноградар” па су ми дозволили да овде у њиховим просторијама тетовирам, али план ми је да отворим свој студио у граду и проширим посао.

Осим тетовирања, Ђорђе Петрић воли и да црта на платну, и то акрилним бојама, када има времена. То му је, како каже, хоби, а понекад ради и графите по зидовима.

– Углавном цртам по наруџбини – тако сам недавно на капији једне девојке осликао васиону с планетама, то је био рођендански поклон за који су ме ангажовали – казао је тај млади креативац, и додао да га ангажују за рођендане, годишњице и слично. – Често ме клинци зову да им цртам навијачке графите. Радио сам и портрете, то некако највише волим да осликавам. Некада немам инспирације па не могу да цртам недељама или месецима, а некада не могу да се зауставим па по неколико дана не излазим из куће док не нацртам све што сам осмислио.  

Наш саговорник закључује да му је жао што није завршио уметничку школу да би се усавршио у ономе што ради, али, каже, планира да заврши неке курсеве.    

В. Бијелић

Пројекат „Приградска насеља Новог Сада” суфинансиран је од Града Новог Сада, а ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.