Влада Србије: Раније умањење плата уместо 10 да буде пет одсто
БЕОГРАД: Влада Србије усвојила је предлог закона о привременом уређивању основица за обрачун и исплату плата, односно зарада и других сталних примања код корисника јавних средстава и упутила га скупштини на разматрање.
Овим се предвиђа да раније умањење зарада од 10 одсто буде преполовљено, односно да се смањи на пет одсто.
У Влади Србије за Танјуг кажу да "није реч о повећању зарада већ смањењу ранијег умањења".
Зараде запослених у државним и јавним предузецима, као и у јавном сектору, веће од 25.000 динара, prеthodnе четири године су у склопу фискалне консолидације биле умањене десет одсто.
Како се наводи у предлогу закона, запослени чија је основна нето плата пре почетка примене овог закона за пуно радно време била нижа од 25.000 динара задржава своју нето плату.
Уколико би се применом умањене основице у смислу овог закона утврдила основна нето плата нижа од 25.000 динара, том запосленом се за пуно радно време исплаћује основна нето плата у износу од 25.000 динара.
Запосленом који ради са непуним радним временом, плата се утврђује сразмерно његовом радном времену, а умањење се утврђује сразмерно умањењу плате коју би остварио за пуно радно време, за месец за који се врши исплата.
Како се наводи у образложењу за измене закона, након успешно спроведене фискалне консолидације, стабилизације јавних финансија и преокрета вишегодишње растућег тренда јавног дуга, Влада остаје фокусирана на даље побољшање привредног амбијента и обезбеђивање високих стопа привредног раста, са крајњим циљем смањења незапослености и подизања животног стандарда становништва.
"Достигнуте динамичне стопе привредног раста и уравнотежене јавне финансије, уз успостављену силазну трајекторију јавног дуга и ниску и стабилну инфлацију, чине здраве фундаменте за даља унапређења свих макроекономских токова, која ће као крајњи резултат имати смањење незапослености и подизање животног стандарда становништва", истиче се у образложењу.
Привредна активност током 2018. године бележи снажан раст, ношен интензивираном инвестиционом активношћу и већом личном потрошњом домаћинстава, што кореспондира са значајним растом грађевинарства и услужног сектора посматрано са производне стране БДП, који су праћени постојаним повећањем обима индустријске производње и далеко бољом пољопривредном годином од прошлогодишње.
"Повећање пензија и плата у јавном сектору спроведено је уз строги принцип фискалне одрживости и дозирано са циљем стимулативног дејства на домаћи производни и услужни сектор. Ове интенције подржане су повећањем минималне цене рада, чиме се обезбеђује смањење социјалног јаза и праведнија дистрибуција раста, и то без додатног оптерећења привреде, што је постигнуто повећањем неопорезивог дела зараде", наводи се у образложењу.
Предвиђено је да закон ступи на снагу 1. јануара након што га prеthodno усвоји скупштина.