Злочин из мржње: Условна осуда за насиље према сину геју
БЕОГРАД: Прва кривична пресуда у Србији у којој је мотив мржње узет у обзир приликом одмеравања казне, односи се на случај оца који је вршио насиље према сину и супрузи због предрасуда према геј популацији (ЛГБТ) којој припада и његов син.
На основу оптужног предлога Првог основног тужилаштва у Београду, које је успело да докаже пред судом да је кривично дело извршено из мржње и предсрасуда према ЛГБТ особама, отац насилник је осуђен на условну казну затвора од годину дана са роком провере од три године.
Истом пресудом изречена му је и забрана приласка жртвама, сину и супрузи, кажу за Танјугу у Првом осноцвном тузилаштву и истучу да је у питању правоснажна пресуда.
"Тужилаштво је доказало да је наведено кривицно дело оптужени извршио из мржње према свом сину због његове сексуалне оријентације, те да је насиље које је предузимао према сину и супрузи уцињено из предрасуда и мржње према групи којој његов син припада", речено је Танјугу у том тужилаштву.
Током истраге и пред судом утврђени су дискриминаторни мотиви због чега је тужилаштво у завршној речи предложило строже кажњавање оптуженог.
Тужилаштво је током пкривичном поступка заузело став да је такво понашање оптуженог друштвено неприхватњиво и да има последице не само у односу на жртву, већ и на групу којој жртва припада.
"Овим ставом тужилаштво је исказало да је код нормирања злочина из мржње и примене цлана 54а Кривицног законика изражена и превентивна улога, а не само строже кажњавање", кажу у тужилаштву и додају се је тиме послата јасна поруку да тужилаштво не гледа благонаклоно да било ко угрожава жртву због њене припадности одређеној друштвеној групи према којој има предрасуде и осећа мржњу.
"Злочин из мржње" уведен је у кривично законодавство Србије 24. децембра 2012. године, у члану 54а, као посебна околност за одмеравање казне за кривично дело учињено из мржње.
Овом одредбом прописано је да „ако је кривично дело учињено из мржње због припадности раси и вероисповести, националне или етницке припадности, пола, сексуалне оријентације или родног идентитета другог лица, ту околност суд ће ценити као отежавајућу околност, осим ако она није прописана као обележје кривичног дела".
Како су за Танјуг рекли у тужилаштву, иако је прошло више од пет година од доношења овог закона, пракса указује на одредене нејасноће важећег законског решења, које отежава адекватну примену цлана 54а Кривицног законика.
Због тога је Републичко јавно тужилаштво у сарадњи са Мисијом ОЕБС у Србији израдило „Смернице за кривично гоњење злочина из мржње", да би се јавним тужиоцима указало на значај нормирања злочина из мржње, као и на њихову дужност да спроведу ефикасну истрагу у откривању и кривичном гоњењу учинилаца ових кривицних дела, у складу са међународним стандардима, истичу у тужилаштву.
У тужилаштву појашњавају да је за ефикасно кривично гоњење учинилаца кривичних дела учињених из мржње претпоставља откривање мржње као побуде за извршење кривичног дела у што ранијој фази.
Јавни тужилац треба да прикупи и у оптужном акту предложи све доказе на основу којих се утврђује да је кривично дело учињено из мржње, док судови приликом одмеравање казне у оваквим случајевима, поред околности из цлана 54. Кривичног законика, мржњу као побуду за извршење кривичног дела треба обавезно да цене као отежавајућу околност.
Осим тога, јавни тужилац треба да у чињенични опис дела у оптужном акту унесе и околности из којих произилази да је конкретно кривично дело учињено из мржње у смислу члана 54а Кривичног законика.