Све више задруга у Србији, али проблеми и даље исти – својина

Председник Задружног савеза Србије Никола Михаиловић каже да је интересовање у Србији за оснивање нових задруга огромно те да ће искуства наше земље у тој области наредних дана задругари пренети и шпанским колегама, који бораве у Србији и учествују на пословном Форуму „Шпанија–Србија”.

Представници бројних српских задруга и удружења задругара су на панелу „Пољопривредне задруге у Србији и Шпанији”, у оквиру Форума, имали прилику да размене мишљења и искуства те остваре међусобне пословне контакте.

„Значајно нам је да чујемо како ствари стоје у ЕУ“, каже Михаиловић, и додаје да „од Другог светског рата није било таквих мера” као што су мере које се тичу подстицаја за оснивање нових задруга у Србији.

Подсећа на то да је Влада издвојила 825 милиона динара у овој години за помоћ при оснивању нових задруга и да је конкурс завршен у августу. Каже да је до сада било „уходавања и ненамерних грешака приликом конкурисања за новац” државе, али да су задругари ове године у великој мери добро написали пројекте.

„Конкурс је завршен у августу, комисија ради свој посао и прегледа приспеле програме тако да ће се у наредних двадесетак дана знати коначна ранг-листа“, каже Михаиловић.

Сматра да је потез Владе за оснивање нових задруга ујединио задругаре у Србији.

Нема критичара

„На терену смо уочили да нас је потез Владе ујединио, Задружни савез и задруге. Појединачно смо се борили за своје послове, али смо били слаби“, објашњава Никола Михаиловић, и наводи да је створен „добар тим” који укључује месне заједнице, локалне самоуправе, државни врх и Српску академију наука и уметности.

„Код нас увек има доста критичара, а о овом програму нико није рекао ниједну ружну реч: сви се слажу да треба оживети наше село, а задруга је спасоносно решење.“

Секретарка Задружног савеза Војводине Јелена Несторов Бизоњ сматра да је задругарство у Србији данас у нешто бољем положају него prеthodnih година, али да простора за побољшање има још много.

„Али, сваки напор даје и резултате“, каже Јелена Несторов Бизоњ.

„У последње две године можемо рећи да је положај задруга у најмању руку изједначен с другим правним лицима тако да имамо нови Закон о задругама који је у примени. Истина је, и он се тешко примењује, али остварује права задруга.“

С друге стране, додаје, задруге данас у Србији имају права на подстицаје, што нису у целини имале у prеthodnom периоду. Истиче да је бесповратна помоћ државе, кроз програм развоја задругарства и руралних средина, за сада једини пример инвестиција државе у задругарство.

„И то је једна велика подршка задружном сектору“, додала је она.

Задругари још увек, наводи, имају низ проблема...

„Њихови проблеми су сигурно мањи када се удруже у задруге. И тада имају проблеме који су економског типа, али могу их лакше превазићи заједно. Задруге се и даље суочавају с нерешеним питањима из прошлости као што су статус својине“, наводи Јелена Несторов Бизоњ, и подвлачи да је једини начин да тај сектор опстане на тржишту – удруживање.

З. Д.