Одржана заједничка седница Владе Србије и Покрајинске владе

На седници која је одржана у згради Покрајинске владе у присуству министара и покрајинских секретара, размотрена су многа питања везана за заједничке пројекте који су у фази реализације, али и будућих пројеката на којима би републичка и покрајинска власт сарађивале, а које је најавила премијерка Брнабић.

Она је нагласила да су заједничке седнице влада веома важне због приоритетизације пројеката које ће радити заједно, а онда због планирања, buyеtiranja и имплементације тих пројеката.

Она је додала да Републике и Покрајина имају велики број заједничких пројеката и да се успешно реализују и они капитални, велике укупне вредности, започети након прве седнице двеју влада, када је премијер био Александар Вучић. Тада је, како је подсетила, Вучић најавио улагање 1,8 милијарде динара у обнову јавних објеката у Војводини, док је она тој седници присуствовала као министарка државне управе и локалне самоуправе. Како наводи, у те две године то обећање је испуњено јер је вредност изведених радова 994 милиона динара, а вредност оних који су у току, пројектовани, уговорени и исфинанисирани је 807 милиона.

– Тиме смо испунили обећање дато грађанима Војводине и инвестирали 1,801 милијарду динара у те објекте. То је важно јер је то само један део који смо урадили у протекле две године. Али, да немамо такав план и да нисмо имали заједничке седнице влада, не верујем ни да бисмо се прво договорили о листи пројеката на којима ћемо радити тако ефикасно, то имплементирали и били овде да договорамо додатне пројекте – истакла је Ана Брнабић.

Говорећи о одсуству законског оквира који би дефинисао финансирање Војводине, премијерка Ана Брнабић изјавила је да нови закон о финансирању покрајине треба да буде усвојен, али да је у овом тренутку важније то што се испуњава уставна обавеза и већ издваја седам одсто републичког buyеta за покрајину.

– Закон треба да донесемо, али у овом тренутку је важније да ли ми испуњавамао уставну обавезу. То испуњавамо и издвајамо и више. Мислим да ћемо наредне године с укупним инвестицијама у покрајини превазићи тих седам одсто – казала је Ана Брнабић.

Покрајински премијер Мировић казао је да је питање финансирања Војводине значајно, а да је оно „раније, у усиљеном маниру добијало на политичком значају”, а да он то жели да избегне. По његовим речима, темељна консолидација јавних финансија, иако спроведена на болан начин, дала је конкретне резултате, а покрајинска власт није желела да инсистира на повећању издвајања за Војводину, знајући колико је било тешко спровести ту реформу.

– Сада то долази на ред, народски речено, сада имамо шта да делимо – напоменуо је Мировић, и додао да је решавање тог питања потребно за даљи развој Војводине. – То је сложена финансијска математика. Задовољни смо обимом buyеta за следећу годину, а од министра финансија добили смо уверавања да ће бити и више од седам одсто за Војводину.

Она је најавила да је у припреми набавка за радове вредне 1,2 милијарду динара за јавне објекте. Републичка премијерка захвалила се председнику Покрајинске владе на сарадњи која је и резултовала великим бројем реализованих заједничких послова.

– Не теоретишемо превише о стварима који су у домену политике и како би то требало да изгледа наша сарадња, већ радимо, и сваки дан покушавамо да имплементирамо најконкретније пројекте који су договорени. Ми сада можемо да се вратимо у Београд и да наставимо buyеtiranjе да 2019. године имамо додатне конкретне пројекте за грађане Војводине – закључила је премијерка Брнабић.

Ана Брнабић је, поводом обележавања 100 година од присаједињења Војводине Србији, рекла да је то веома важан датум, и захвалила Покрајини што је преузела на себе организацију обележавања тог догађаја. Ипак, како је нагласила, Србија ће обележити тај значајан историјски датум, али и наставити да одржава добре односе с Мађарском, успостављене након дугог низа година. Како је најавила, до краја године биће одржана заједничка седница влада Србије и Мађарске, а највероватније ће бити у неком граду у Војводини. Она је још истакла да је сарадња с националним саветима националних мањина у Војводини најбоља у односу на све остале савете у Србији.

Председник Покрајинске владе Игор Мировић казао је да је политика окупљања око пројеката победила и да је резултовала инвестицијама у готово свим локалним самоуправама у Војводини.

Досадашње седнице резултирале су, подсетио је Мировић, конкретним пројектима, попут изградње Научно-технолошког парка у Новом Саду, Студентског културног центра и Института „БиоСенс” – европског центра изврсности у области дигиталне пољопривреде. Од пројеката који су у току навео је и изградњу нове зграде Радио-телевизије Војводине и Народног позоришта у Суботици.

– Приоритет је и изградња Фрушкогорског коридора, брзе пруге Београд–Будимпешта, а радићемо заједнички и на ревитализацији путева Нови Сад – Бачка Паланка, Петроварадин – Сремски Карловци и Опово–Дебељача. То није безначајна ствар јер је Опово најнеразвијенија општина у Војводини и битно је да та општина инфраструктурно добије подстицаје од Владе Србије и Покрајинске владе – нагласио је Мировић. – У фокусу су и реконструкција Клиничког центра Војводине у Новом Саду, али и пројекти из области заштите животне средине, где је предвиђена изградња четири пречистача на загађеним водотоковима.

Председница Владе Србије изјавила је да би изградња прве деонице Фрушкогорског коридора могла почети наредне године.

– Имамо радну групу, разговарамо с потенцијалним финансијерима и извођачима, пројектовање је у току, и надам се да ћемо у изградњу макар једне деонице кренути у током 2019. године – рекла је Ана Брнабић.

Говорећи о инвестицијама у туризам, нагласио је да је у току јавна набавка за први туристички објекат на Палићу, велнес и спа-центар, који заједнички реализују Град Суботица, Покрајинска Влада и Влада Србије.

Говорећи о пројектима прекограничне сарадње, Мировић је истакао да Војводина има изузетно успешне резултате јер су у пројектима с Мађарском и Румунијом повукли 100 процената новца из европских фондова за те намене, док би споразум потписан с Министарством за европске интеграције могао подићи и степен реализације пројеката с Хрватском.

А. Савановић