Велике премијере у малом Шиду: Позоришно чудо у сенци
ШИД: Већ четири године Културно-образовни центар Шид организује јединствен позоришни фестивал, у намери да очувањем културе изнова потврђује идентитет ове заједнице.
Отуд потреба да се ревитализује Дом културе и уреди сала са бином за одржавање разноврсних програма - драма, опера, фолкора, концерата, биоскопских представа и књижевних вечери. Сала је сада мултифункционална са бољом акустиком, има цугове, рефлекторе, бољу осветљеност и друге уређаје, објашњава нам Цветин Аничић, режисер прве премијере „Бал вампира” спремљене и изведене у новим условима.
Представа „Бал вампира” аматерског позоришта „Бранислав Нушић - Шид” отворила је фестивал под слоганом „Свратиште у позориште” још 21. септембра, а од тада па све до 25. новембра, ређају се и следиће гостовања аматерских позоришних трупа из региона. Шиђани су тако добили прилику да петком, суботом и недељом „сврате” у позориште и гледају бесплатне представе, те уживају у ефектима које пружа новоуређена сала.
„Колеге из позоришта која су до сада гостовала, биле су пријатно изненађене амбијентом. Фестивал прошле године није организован, управо због радова у сали. Позвали смо на фестивал 37 позоришта, готово из целе бивше Југославије. Почев од позоришта из Соко Бање, КУД „Бриле” из Беочина, КУД „Бранко Радичевић” из Пачетина, Креативни студио и театар Сремска Митровица, Градско казалиште Бели Манастир, Казалиште „Мика Живковић”, позоришне аматере из Битоља, Жупање, Бањалуке, Студентско позориште са Пала, групе из Алексинца, Постојне, Тузле, Србца, Никшића, Мостара, Прњавора, Требиња…“
Интересантно је да гости из Словеније долазе са представом која прича о Шиду. Наиме, нашли су причу из времена пре Првог светског рата, када је свуда владала глад, а Шид је био богато место у које су слали децу да се спасу глади.
Иако увек у сенци већих центара, Шид настоји да буде позоришни и фестивалски град.
„Ми радимо на томе, зато су нам представе оваквог облика и форме, са великим бројем учесника. То не ради ниједно позориште, ниједна општина, осим нас“, истиче Цветин Аничић.
„Гости нам говоре да имамо завидне услове за рад, да ту може свашта да се уради, а ми баш свашта и радимо. Култура у сваком граду и на сваком простору мора да се одржава, јер народ без културе губи свој идентитет. Ми то схватамо озбиљно.“
Д. Савичин