Старији од 50 година у озбиљном ризику од прелома због остеопорозе
У Војводини, од 1,9 милиона становника њих 760.000 су старији од 50 година, што значи да имају велики ризик од прелома костију, а од тога броја више од 418.000 су жене. Доцент др Радмила Матијевић из Клинике за ортопедску хирургију и трауматологију Клиничког центра Војводине каже да ризик за добијање остеоропатског прелома имају једна од две жене и један од пет мушкараца старијих од 50 година.
„Остеопороза је метаболичка болест костију која настаје смањењем густине костију и поремећајем коштане структуре, што за последицу има висок ризик за честе микрофрактуре, али и последичне преломе кости при веома малој трауми“, казала је др Матијевић.
Светски дан борбе против остеопорозе обележава се данас, 20. октобра, а др Матијевић каже како на сваке три секунде неко задобије прелом због ове болести.
„Отеопороза не боли и први симптом обично буду преломи. најчешће су то преломи ручног и скочног зглоба, потом пршљенова, а онда и прелома кука“, напоменула је др Матијевић и додала како је ИОФ – Међународна организација за борбу против остеопорозе уврстила скуп који организује Клинички центар Војводине на своју мапу значајних и квалитетних активнсти које за циљ имају повећање знања о остеопорози.
Остеопороза је проблем и код нас и у целом свету и поприма епидемијске размере, истакао је доцент др Владимир Хархаји из Клинике за ортопедску хирургију и трауматологију КЦВ и оценио да је популација је све старија, па је и просечан животни век све дужи.
„Свака особа некада падне, али код млађих људи пиликом пада долази до нагњечења меких ткива, а код старијих људи осим нагњечења долази и до прелома. У Ургентном центру КЦВ смо само за три месеца, од 1. јуна до 31. августа ове године имали 193 пацијента који су се јавили због прелома, од чега је више од 80 одсто старијих од 50 година. Ово је број пацијената са преломима у летњим месецима, када је иначе мањи број оваквих повреда, а и мање људи је у то време у граду. Више прелома има зими, због снега и леда, односно временских прилика. Ово је сада почетак студије коју ћемо радиту, где смо узели број пацијената са преломима из летњих месеци, а већи број ће бити квартално. Надамо се да ће то прерасте у озбиљну студију, те да ћемо моћи да пратимо ове пацијенте, водимо евиденцију и пратимо њихово лечење, опоравак и учесталост јављања“, казао је др Хархаји.
Лекари данас у новосадским месним заједницама
Поводом Светског дана остеопорозе, Клинички центар Војводине организује данас два предавања у месним заједницама у Новом Саду и то у 10 сати у МЗ “Народни хероји” Мајевичка 2б, те у 16 часова у МЗ “7.јули”, Мише Димитријевића 74а. Предавање ће одржати др Радмила Матијевић и др Владимир Хархаји, а посетиоцима ће одређивати и фракс индекс, који показује ризик од прелома костију.
Оценио је да су преломи компликованији што су пацијенти старији, збрињавање је теже, а опоравак неизвеснији.“ Смртност код прелома је изузетно велика, чак 15 одсто, а показало се да 75 пацијената са преломима никада поново немају степен самосталности као пре прелома“, истакла је др Матијевић.
Помоћник директора КЦВ за здравство ендокринолог професорка др Едита Стокић казала је да је остеопорозе повезана и са гојазношћу.
„То су доказано повезане болести, а ми имамо и све више старијих људи и све више гојазних. Лечењем гојазности губи се телесна маса, али тај
процес носи ризик за настанак остеопорозе, јер дијететски режими исхране могу да утичу на губитак коштане масе. Зато је неопходно да се обрати пажња на негативне последице губитка телесне масе, као и да се дијететски режим спроводи под надзором лекара, а важна је и физичка активност“, објаснила је др Стокић.
Према њеним речима, код трудница са фактором ризика за остеопорозу раде се тестови и лабораторијске претраге.
„Лечење се почиње у трудноћи како би развој костно-зглобног система плода ишао у добром правцу. Идентификује се ниво витамина Д, а уколико је он низак уводи се суплементација или лечење, ако постоји дефицит“, испричала је др Стокић.
Др Матијевић је објаснила да пацијенти раде једноминутни тест, упитник о факторима ризика за остопорозу, као и ФРАКС индекс, такође тестирање којим се израчунава вероватноћа за настанак великог прелома због остопорозе.
„У Клиничком центру Војводине имамо и остеодензитометар, односно ДЕКСА апарат, који је златни стандард за постављање дијагнозе остеопорозе. Пацијенти могу да посумњају на остеопорозу уколико им се висина смањила за више од три центиметра, ако су жене ушле у менопаузу рано, односно пре 45 године и ако је мала телесна маса“, казала је др Матијевић.
Љ. Петровић
