overcast clouds
11°C
21.10.2024.
Нови Сад
eur
117.0199
usd
107.9121
Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

Дачић: У Србији борави 3.400 миграната са Блиског истока

01.10.2018. 13:15 13:15
Пише:
Фото: Tanjug

ЖЕНЕВА: У Србији од 2015. године бораве избеглице и мигранти са Блиског истока, а након великог избегличког таласа, њихов број се смањио на 3.400, изјавио је данас министар спољних послова Ивица Дачић на заседању Високог комесаријата УН за избеглице у Женеви.

Дачић је истакао да избеглице долазе из Азије и Африке и да, након транзита кроз земље чланице ЕУ, преко Србије желе да наставе пут ка развијенијим државама у Европи.



Министар је рекао да је Србија том изазову приступила хумано и одговорно, у складу са међународним стандардима, те да свима који се на мигрантском путу дуже задржавају на њеној територији обезбеђује смештај, храну, обућу, одећу, здравствену заштиту и психо-социјалну помоћ. 



Дачић је подсетио и да у Србији још траје процес интеграције више од 300.000 избеглица и интерно расељених лица са територије бивше СФРЈ, док је у статусу интерно расељених више од 200.000 особа са КиМ, за које се ни после 19 година нису стекли услови за одрживи повратак. 



"Надамо се да ће у следећем периоду доћи до позитивног развоја догађаја и у вези са овим питањем, и да ћемо интерно расељеним лицима моћи да понудимо решења, уз уважавање права која имају и која им не смеју бити одузета", нагласио је Дачић.



Он је навео да једноставно решење за проблем расељења не постоји, али да се на примеру Регионалног стамбеног програма, који заједнички спроводе Србија, Хрватска, Босна и Херцеговина и Црна Гора, уз Европску комисију, УНХЦР, ОЕБС и Развојну банку Савета Европе, може наћи пут ка решењу.



Реч је о редовном, годишњем заседању које се одвија у фази релативног смиривања избегличко-мигрантске кризе у Европи и, с друге стране, очекиваног усвајања Глобалног споразума о избеглицама.

Аутор:
Пошаљите коментар