Др Јелица Грујић Милановић о ресвератролу састојку грожђа и воћа: Пријатан за непце, добар за срце

Управо је полифенолно једињење ресвератрол био тема њене докторске дисертације где је др Грујић Милановић истраживала колики потенцијал има у заштити срца и као антиоксиданас.

Сматра се, да последњих деценија ниједна супстанца биљног порекла није изазвала толико пажње научне јавности као што је ресвератрол. Зашто је то тако?

„Да, заиста, мали број супстанци биљног порекла је изазвао тако велико интересовање. У прилог томе говори податак да је почетком овог века број научних радова о ресвератролу који се могао пронаћи на електронској библиотеци Пубмед (база података природних наука и биомедицине), био до 500, а данас је тај број нешто изнад 11.000. Одговор вероватно лежи у чињеници да су научници у својим истраживањима показали да ресвератрол може деловати на велики број ћелијских структура, стога је он означен као „један молекул - много мета”. Између осталог, показано је да ресвератрол успорава старење, има антиканцерогена, антизапаљенска својства, доводи до опуштања глатких мишића крвних судова као и глатких мишића жучне кесе...“

Тема ваше докторске дисертације је управо испитивање ефекта ресвератрола. Зашто сте одабрали баш ову тему?

„Кардиоваскуларне болести представљају један од водећих узрока смртности у већини земаља, а повишени крвни притисак је један од најчешћих фактора ризика. Извештаји Светске здравствене организације (у даљем тексту СЗО) указују на то да приближно милијарду људи широм света има повишен крвни притисак, а око девет милиона годишње премине од последица ове болести. С друге стране бројна истраживања су показала да поједина полифенолна једињења могу имати значајан утицај на смањење високог крвног притиска. Стога се наметнуло питање: да ли би и ресвератрол који је такође полифенол испољио таква својства и ето нас до циља истраживања моје докторске дисертације, а то је утврђивање улоге ресвератрола у регулацији артеријског крвног притиска.“

Објасните нам каква је то супстанца и где је највише има?

„Ресвератрол синтетишу биљке у одговору на стрес, као што је недостатак хранљивих материја или напад гљивица. Присутан је у шљивама, трешњама, рибизлама, боровници, трњинама, купинама, зови, кикирикију, бору, кожи грејпа и бобицама грожђа. Најбогатији природни извор ресвератрола је лековита биљка, Polygonum цуспидатум, у нашем народу названа троскот. Количина ресвератрола у 100 г корена троскота је око 300 мг.“

Колико је има у грожђу, односно у вину?

„Ресвератрол се налази у опни црног и белог грожђа, и самим тим у производима од грожђа. У једном црном грозду (160 г) налази се око 0,24-1,25 мг ресвератрола. У 1 л сока од грожђа има до 8 мг ресвератрола. Количина ресвератрола у 1 литру белог вина је до 1,8 мг, али га зато у црном вину има 10 пута више због разлика у процесу производње. У зависности од врсте грожђа, начина обраде винограда, временских прилика, технологије производње црвеног вина, енолошких поступака, његовог дозревања и складиштења вина количина ресвератрола може бити дуплирана.“

Исхрана Француза је богата мастима, али они немају, сходно томе, повећане кардиоваскуларне проблеме. Да ли је тачно да је ресвератрол „задужен” за тај француски парадокс?

„СЗО је 1989. године спровела епидемиолошка истраживања у више земаља ради утврђивања броја оболелих од кардиоваскуларних болести. Установљено је да међу становништвом Француске иако су изложени истим факторима ризика као становници из других развијених западних земаља (масна исхрана, гојазност, повишен крвни притисак, повишене вредности холестерола у плазми) знатно је мањи број оболелих од кардиоваскуларних болести. Ова појава је у литератури позната као „француски парадокс”. Епидемиолози су објашњење нашли у чињеници да је за овај регион карактеристичан „медитерански тип исхране”, који подразумева унос већих количина свежег воћа и поврћа (грожђе, смокве, цитруси, маслине, бели лук, броколи, купус, итд), као и умерена конзумација црвених вина богатих полифенолним једињењима. Наметнуло се питање које од тих полифенолних једињења има најзначајнију улогу и ту се некако међу првима издвојио ресвератрол. Да ли је само ресвератрол одговоран? Мислим да не, већ читав низ полифенола, ту присутних.“

До каквих сте ви сазнања дошли?

„Моја истраживања су била базирана на испитивању дејства ресвератрола у два експериментална модела повишеног крвног притиска: есенцијалној и малигној. Наиме вредности крвног притиска изнад 140/90 mmHg сматрају се стањем хипертензије и она се често означава као есенцијална јер се у 95 посто случајева не зна узрок њеног настанка. То је заправо стање карактеристично за већи део популације који има повишен крвни притисак. Назив малигна хипертензија користи се када дође до значајног повећања артеријског крвног притиска изнад 200/130 mmHg које траје одређени временски период. Као што се не зна узрок настанка есенцијалне хипертензије, не зна се ни како ни зашто настаје стање малигне хипертензије.“

А каква све оштећења изазива?

„Оно што је евидентно досадашњим истраживањима да су у овом стадијуму (малигна хипертензија) интензивнија оштећења срца, крвних судова, бубрега, мозга. Стање малигне хипертензије тешко се лечи и има високу стопу смртности. Зато проналажење било које супстанце, потенцијалног лека, има посебан значај када је у питању малигна хипертензија. Истраживања која сам ја спроводила су базна (преклиничка), а њихова сврха је да се утврди да ли нека супстанца може имати терапеутски потенцијал. Уколико се успостави да он постоји, онда покушавамо пронаћи праву дозу и утврдити који начин давања би био најпогоднији за примену код људи.“

На шта све благотворно утиче ресвератрол?

„Резултати мог истраживања су показали да ресвератрол у оба ова експериментална модела не само што доводи до значајног снижења крвног притиска, него је и снизио ниво холестерола и ЛДЛ-холестерола. Такође, ова супстанца је показала свој антиоксидантни учинак кроз повећану активност ензима антиоксидативне заштите, ензима који активно учествују у борби против слободних радикала, пошто је запажено њихово повећано стварање у стањима хипертензије. У оба експериментална модела ресвератрол је утицао на очуваност еластичног и мишићног слоја у зиду аорте и довео до значајног смањења упале. Истакла бих да је након третмана ресвератролом очувана структура свих слојева зида аорте који се иначе у стањима повишеног крвног притиска мењају, тј. оштећени су.“

Да ли је једна чаша црвеног вина довољна да би се осетили благотворни ефекти?

„Сматра се да конзумирањем једне чаше црвеног вина дневно можемо очекивати благотворна својства црвеног вина на наш организам. Нагласила бих да постоје технолошки процеси који могу повећати садржај ресвератрола, као и осталих полифенола у вину, чиме се добија на његовом квалитету, побољшању укуса, мириса, ароматичности итд. Било би добро да наши винари и енолози искористе ову чињеницу и производе таква вина на општу добробит.“

Марина Јабланов Стојановић