Новосадске баскеташе менталитет и страст довели на врх

У румунској престоници, после велике драме, наш тим, састављен од новосадских баксеташа, у саставу Душан Домовић – Булут, Марко Савић, Марко Ждеро и Дејан Мајсторовић, савладао је Летонију и попео се на кров Старог континента.

- Било је узбудљиво, на крају сјајно за нас – каже Марко Савић. –Пао нам је велики терет са леђа, јер смо сами себи пре свих створили велики притисак баш због тога што нам је једино европска титула недостајала.  Сада нам је много лакше, али нема пуно времена за славље и за одмор. Већ данас се спремамо за пут, на следећи турнир из мастерс серије који се одржава  у Индији – сабира утиске Савић.

С обзиром да је од наредних Олимпијских игара, које се 2020. године одржавају у Токију, и баскет уврштен међу олимпијске дисциплине, јасно је да ће наши момци јуришати  и на ову титулу. Уколико у томе успеју, поставиће домаћи задатак конкурентима којима  ће требати да направе право чудо да би их достигли, с обзиром да су наши баскеташи власници бројних трофеја са мастерс турнира као екипа Нови Сад Ал Вахда, у дресу Србије били су светски шампиони, а побрали су и мноштво индивудуалних признања. Пре свих, Душан Домовић Булут је више пута проглашаван за најбољег баскеташа света, а на ЕП у Букурешту и за најбољег појединца (МВП) турнира.

Велику захвалност, по речима Домовић – Булута, шампиони Европе дугују навијачима који су их бодрили у Букурешту.

-Преко 30 највијача, који су махом наши пријатељи и рођаци, здушно нас је бодрило током целог турнира, а било је ту и људи које не познајемо. И већина Румуна је, након што је њихова репрезентација испала из даљег такмичења, је навијала за нас – каже Душан.

- Од почетка сезоне све је било подређено европском шампионату, то такмичење нам је било приоритет – каже Булут. – Због тога смо пропустили један од слабијих ворлд – турова који има мали наградни фонд, јер смо желели да будемо што свежији на ЕП. И форму смо темпирали за завшни турнир у Букурешту. А тамо, видели сте, холивудски завршетаку нашу корист, тако да се заиста сви осећамо сјајно.

Војвођанска престоница је поносна на своје баскеташе. Нови Сад и у односу на много веће европске градове има најбоље  бваскеташе, јер ваља подсетити и на екипу Лиман, коју предводи репрезентативац Стефан Стојачић. На логично питање шта је Нови Сад лансирало на светске и европске баскеташке врхове, Душан Домовић  Булут има објашњење:

-  То је менталитет и начин живота. Конкретно, ја сам одрастао на Лиману на коме има мноштво кошаркашких терена. На њима смо свакодневно играли баскет, било је много екипа, много добрих баскеташа и победа је била ствар престижа. Баскет је за нас био дружење, ривалитет, социјализација, страст... Било је лепо бити најбољи на терену или у неком блоку зграда. Одличан баскет се играо на Ђачком игралишту, на Машинцу... То је створило додатни ривалитет и ону нијансу квалитета више у односу на остале, по мом скромном мишљењу – рекао је Душан.     

Д. Кнежић