Венецијанска комисија спречила црногорску власт да отме имовину СПЦ
Држава не може да одузима црквену имовину, мишљење је Венецијанске комисије и ОЕБС/ОДХИР, које је још пре три године достављено црногорској влади, а у којем, између осталог, стоји да Српска православна црква у тој држави има неспорни правни субјективитет, који је деценијама препознат у пракси, пише данашњи подгорички Дан.
Конфискација цркава и њихове имовине, коју је влада планирала нацртом закона о слободи вероисповести из 2015. године, представљала би кршење Европске конвенције о људским правима, којом се гарантује право на мирно уживање имовине, оцењено је у том документу до којег је Дан дошао у посед, преноси Спутњик.
У данашњој објави неких од најзначајнијих примедби којима, иначе, како се наводи, овај документ обилује, стоји да је Венецијанска комисија критиковала низ одредаба, посебно ону која се односи на конфискацију имовине, али и захтев да се Митрополија црногорско-приморска Српске православне цркве региструје, јер, по њиховој оцени, за тим нема потребе јер она има неспоран правни субјективитет.
Венецијанска комисија је 27. новембра 2015. године припремила мишљење бр. 820/2015 о Нацрту закона о слободи вероисповести у Црној Гори.
Мишљење је prеthodno достављено Министарству за људска и мањинска права на чијем се челу у то време налазио Суад Нумановић.
Венецијанска комисија и ОЕБС/ОДХИР су мишљење припремили за пленарну седницу Венецијанске комисије у децембру 2015. године, али је Министарство повукло акт из процедуре пред тим међународним телом, наводи Дан.
Указује се и да је амбасадорка Божидарка Крунић, стална представница Црне Горе при Савету Европе, дописом од 24. августа 2015. године затражила мишљење Венецијанске комисије о Нацрту закона о слободи вероисповести.
Нацрт закона су проучили и у име Венецијанске комисије саставили мишљење међународни правни експерти Николае Есану (Република Молдавија), Кристоф Грабенвартер (Аустрија), Јорген Стен Соренсен (Данска), Јан Валаерс (Белгија) и Бен Вермеулен (Холандија) у својству известилаца.
Мишљењу међународни правни експерти су у 96 тачака дали неповољне и негативне оцене на велики број одредби у Нацрту закона са препорукама да се бришу због дискриминаторних обележја.
Готово све одредбе Нацрта закона које су већ годинама предмет бројних полемика и на којима истрајава Влада Црне Горе због Српске православне цркве нису прошле тест усаглашености са Европском конвенцијом о људским правима, другим важећим међународноправним актима и обавезујућом судском праксом Европског суда за људска права у Стразбуру.
Венецијанска комисија и ОЕБС/ОДИХР у закључку сматрају да је неопходно да се замени застарели Закон о правном положају верских заједница из 1977. године новим Законом о слободи вере, пратећи развоје правних, политичких и друштвених услова у којима се верске заједнице успостављају и делују.
Ова међународна тела сматрају да Нацрт закона презентује озбиљне проблеме по многим питањима која морају бити третирана у односу на процес поновне регистрације, оптерећујуће захтеве регистрације, дискриминаторно држављанство, територијалне захтеве о поклапању граница верских заједница са границама државе Црне Горе, несразмерне санкције за верске заједнице (забрана и уклањање из регистра) и коначно питање, како квалификују, конфискације цркава, верских објеката и других непокретности верских заједница из чланова 52 и 53 Нацрта закона, као и имовинска права верских заједница.
У мишљењу су, пише Дан, дате препоруке да цркве и верске заједнице које су већ регистроване у складу са законом из 1977. године могу бити аутоматски препознате и стећи правни субјективитет. Ово правило, такође, треба да буде примењено на верске заједнице које су фактички препознате као правна лица при чему је посебно поменута Српска православна црква у Црној Гори, за коју експерти Венецијанске комисије сматрају да има неспоран правни субјективитет који је деценијама препознат у пракси.
Венецијанска комисија сматра да дискриминаторно држављанство и територијални захтеви за регистрацију верских заједница треба да буду уклоњени, а формални захтеви за регистрацију треба да буду ограничени на оне који су неопходни за идентификацију верске заједнице и верификацију да ли иста испуњава услове за регистрацију предвиђене законом. Истичу и да неоправдани захтеви као што су информисање о „начину деловања (…) који заједница користи за обављање верских обичаја“ или „основним верским текстовима верске заједнице у аутентичном тексту“ треба да буду уклоњени.