Колонија таписериста Атељеа 61: Симболика и омаж
НОВИ САД: У години у којој обележава две деценије од свог настанка, Интернационална колонија таписериста „Бошко Петровић“ Атељеа 61 се, на симболичан начин, вратила својим почецима.
Или им учинила омаж, одлучивши да ове године, по позиву, на тринестом сазиву Колоније учешћа узму искључиво домаћи уметници. Сам програм XIII сазива Колоније таписериста А61 подразумевао је да у периоду од 20. до 28.августа пет уметника из наше земље – Маја Гецић, дизајнерка текстила из Београда, Сања и Милан Радосављевић, графичарка и сликар из Неготина; Соња Јо, вајарка из Сремске Митровице, и новосадска сликарка Сандра Јањатовић – ради на својим идејним решењима, пројектима, инсталацијама или картонима, који ће у наредном периоду бити изведени у радионици „Атељеа 61“ и постати трајним делом њене Збирке таписерија.
Подсетимо, настала као плод амбиције и идеје о окупљању уметника сродних интересовања а различитих поетика и израза, сада већ давне 1998. године, једновремено чинећи да се радовима који настану на Колонији таписериста „Бошко Петровић“ богати и чини перманентно живом и јединствена Збирка таписерија А61, Колонија је постала незаобилазна тачка у агенди активности и програма „Атељеа 61”. У том смислу, она се традиционално одржава последњих недеља августа,односно прве недеље септембра, у просторијама Установе за израду таписерија А 61, што је случај и ове године, а уврштена је и у платформу Калеидоскоп ЕПК НС 2021, као један од култур пунктова и продукција који се ових дана могу обићи и походити, уколико сте љубитељ и маришник уметности и ликовности.
Сандра Јањатовић, сликарка из Новог Сада, признала нам је да, иако кадгодњи студент новосадске Академије уметности (која се налази у непосредној близини „Атељеа 61“), није имала великих предзнања о таписерији и њеним могућностима:
Заиста сам пријатно изненађена, што професионалношћу и високим критеријумима саме Колоније, што могућностима које таписеријски израз нуди, што баштином и културним наслеђем коју овај свеобухватни таписеријски центар, „Атељеа 61“, чува, негује и популарише. У консултацијама и истраживању са колегама и историчарком уметности, одлучила сам се да радим видеоанимацију инспирисану линијама, које и јесу један од основних мотива мојих сликарских радова, а које једновремено имплицирају и нити у таписеријском медију. Наче, први пута се налазим у колонији чији учесници су искључиво стручна лица и професионалци, будући да су наше колоније неретко скупови аматера који не могу или нису у прилици да излажу, и нас академски образованих уметника који увек имамо ту могућност излагања, вели Јањатовићева.
Стваралачко-брачни пар, Сања и Милан Радосављевић, пристигли су на Колонију са идејом да ураде картоне које су издвојили из свог петогодишњег истраживања мобилних апликација:
У ери ИТ технологија, заинтригирале су нас мобилне апликације, односно начин на који њихове једноставније форме могу постати средством и начином на који се обликује ликовни језик. Размишљајући о таписерији, као аутономном, ликовном и декоративном изразу, дошли смо до закључка, а консултујући се са мајсторима специјалистима ткања и историчарима уметности, да је могуће наше истраживање мобилних апликација као ликовног средства, транспоновати и у медиј таписерије, каже сликар Милан Радосављевић.
Маја Гецић, дизајнерка текстила и професорка Високе школе за дизајн и технологије из Београда, прича да је таписеријска уметност полазиште и прапочетак свега што је у дизајну текстила могуће учинити и савладати:
Баш зато за мене је ово колонијско искуство и подстицајно и садржајно и интригантно. Све су колеге различитих ликовних вокација, ту су и стручна лица „Атељеа 61“, који је заиста јединствени бисерчић у мору иних установа и институција културе, не само у Србији, него и у светским промерима, а професионализам и високи стандарди: видео презентације наших портфолија, дискусије, различити приступи раду... све то доприноси једном одлично осмишљеном и начину едукације и отварању нових путева у размишљању куда ићи у стваралачко-поетичком смислу – наводи Гецићева, која се одлучила да на Колонији таписериста започне пројекат „Несврстаних светова“.
Мастеранткињу вајарства, Соњу Јо, интригирала је, пак, чињеница да се таписерији може приступити и путем других материјала који нису вуна или ма који вид предива:
У свом научном, али и другим радовима, преиспитујем и отварам дихотомију традиционално-савремено. Чињеница да ћу у свом раду за ову колонију користити материјале попут оловних жица, камена,кукурузовине и друге, за мене је отворила једну сасвим нову димензију и поглед сагледавања у односу, на оно што подразумевамо под класичном таписеријом, истиче вајарка.
Колонија таписериста „Бошко Петровић“ Атељеа 61 са Петроварадинске тврђаве завршава се сутра, а радови уметника-учесника биће приказани у оквиру изложбе, која ће бити уприличена у поводу 20. годишњице постојања ове колоније.
Теодора Ж. Јанковић