„ДНЕВНИК” САЗНАЈЕ: Миле Јандрић нов управник Окружног затвора
За управника новосадског Окружног затвора јуче је именован Новосађанин Миле Јандрић, дугогодишњи високорангирани руководилац Министарства унутрашњих послова у Граничној полицији, сазнаје „Дневник” незванично у Управи Министарства правде за извршење кривичних санкција.
Дојучерашњи управник Зоран Јовановић отишао је на нову функцију после седмогодишоњег успешног вођења те установе.
Иначе, Окружни затвор се налази на Клиси, на самом крају града, у Пролетерској улици 16а. Мада је категорисан као установа полуотвореног типа, у архитектонском смислу представља затворени тип установе. Иза високих бетонских оградних зидова с караулама и интегралним системом видео-надзора смештено је више сличних објеката – један притвора и други за издржавање казне.
Унутар затвореног дела затвора смештени су и пратећи објекти: црква саграђена 2003. године, одељење за лечење лица лишених слободе, погон за израду производа од картона и други објекти, као и садржаји за упошљавање осуђеника.
Ван тог добро обезбеђеног круга је погон за израду бетонских елемената и бетонске галантерије и објекти за узгој стоке и живине.
Упошљавање лица лишених слободе обавља се пре свега на основу процене стручног тима, који, између осталог, утврђује за какав рад су способни. Осуђеници су радно ангажовани на отприлике 13 хектара и плаћени за свој рад у складу са законом, али важно је напоменути да те послове обављају добровољно.
Иза добро осигураних зидина у два пластеника од по 450 квадратних метара гаји се готово све: млади лук, спанаћ, тиквице, блитва, салата, краставци и остало поврће. Неки „станари” те установе радили су и на пошумљавању.
Мада по степену обезбеђења и изгледу подсећа на казнено-поправни завод затворено типа, ипак је по режиму, организацији и другим параметрима реч о полуотвореној установи.
Бик Мићко у затвору
Од половине 2007. до фебруара 2008. године у том затвору је боравио бик Мићко, који се нашао иза решетака због свог власника Хамдије Д. Наиме, Хамдија је завршио у притвору Окружног затвора у Новом Саду јер је ножем убо Хасима Х. након што је овај покушао да га удари. Полиција није знала шта да ради с биком јер град Нови Сад тада није имао у својој близини азил за животиње. На крају је, уз посредовање неколико удружења за заштиту животиња, нађено решење те је Мићко завршио са својим газдом у затвору. Бик је смештен у привредној јединици затвора, у оквиру које је и фарма. Обојица су након суђења напустила притвор, а по последњим информацијама, Мићко је завршио у Бачкој Паланци.
Капацитет одељења за извршење мере притвора пројектован је за смештај око 300 затвореника, а у објекту просечно борави више од 500 особа лишених слободе.
Окружни затвор у Новом Саду је постао много познатији по томе што је први казамат у Србији који има цркву. Наиме, сакрални објекат је саграђен 2003. године на иницијативу клисанског пароха Бранка Ћурчина, који је још од почетка деведестих редовно обилазио затворенике. Црква Воздижења Часног крста је саграђена уз помоћ донатора, при чему су сами затвореници обавили највећи део грађевинских и других радова. У том објекту, сем православних верника, службу имају и представници осталих конфесија.
Та установа је позната и по завидно организованој здравственој служби, коју користе затвореници и притвореници, неретко под бољим условима него цивили, па су је неки станари, искусни прекршиоци закона, умели називати „затвор с пет звездица”.
М. Вујачић
Фото: Архива „Дневника”