Чадеж: Нерешавање питања КиМ има високу економску цену

"Србија би годишње губила најмање 100 милијарди евра, рекао је за Танјуг Чадеж, један од аутора студије "Косово - цена нерешавања", на темељу које и износи тако песимистичку прогнозу.

Група аутора, наиме, покушала је у овкиру те студије да процени и "израчуна" пад свих економских параметара који би уследио уколико би питање Косова остало отворено, те како би се то конкретно одразило на инвестиције, БДП, плате, те и лични стандард грађана и демографију, а Чадеж је уверен да грађани нису свесни свих тих негативних последица које проистичу из нерешавања косовског питања.

Према његовим речима, заустављање процеса нормализације односа или још једно њихово одлагање Србију ће, не само задржати у месту, него је и вратити далеко уназад.

"Такав сценарио довео би до пропасти наше привреде, хиперинфлације, девастације инфраструктуре, опште криминализације друштва, велике незапослености, пада стандарда, масовног осиромашења, урушавања, пропадања здравства, школства, социјале", рекао је он. 

Чадеж је навео да је прилично јасно какав би низ последица наступио ако би се, због нерешавања косовског питања прекинули преговори о приступању ЕУ. 

"Имали бисмо мањи приступ предприступним фондовима, мањи прилив инвестиција, смањење кредитног рејтинга, цена задуживања би била већа као и каматне стопе за привреду и грађане. У систему би се појавио мањак новца који би морао да се компензује или смањењем трошкова, плата и пензија или неким финансирањем што нас је у прошлости доводило до хиперинфлације ", рекао је он. 

Додао је да треба имати у виду и резултате које је Србија остварила од дана стицања статуса кандидата 2012. до данас, јер би све то могло да се заустави баш у тренутку када је земља више него икад, урадила на пољу приближавања ЕУ. 

"Кроз процес европских интеграција, постигли смо значајне резултате - извоз српске привреде у свет порастао је 72 одсто а у земље ЕУ 92 одсто, три пута је повећан годишњи прилив инвестиција из Европске уније. У земље  ЕУ данас пласирамо 66 нашег извоза и из њих нам стиже више од 70 одсто страних инвестиција", рекао је он.

Чадеж је оценио да би губитак од процењених 100 милијарди евра годишње био сигурно још већи, и додао да стручњаци ипак не могу да процене све. 

"Рецимо, не можемо прецизно да израчунамо колико би нерешавање или замрзавање проблема утицало на људски капитал, јер људи који немају перспективу одлазе из земље", рекао је он.

Председник ПКС сматра да је та студија у којој су детаљно процењене последице нерешавања косовског питања из три угла - одустајања од преговора, замрзавања преговора и оружаног сукоба, "направљена из перспективе будућности" и да представља нов начин приласка не само косовској теми, већ и било којој другој у Србији.

"Хтели смо да покажемо колико грађане кошта нерешавање косовског питања у различитим сценаријима и дошли смо до сасвим конкретних бројки. Независно о ком сценарију нерешавања проблема се ради, он носи негативне економске последице по све нас", рекао је Чадеж.

Према његовим речима, то би се одразило на пад плата, које су сада у просеку 426 евра и  БДП-а, који има тенденцију раста, на повећање данас ниских каматних стопа, смањење  солидних девизних резерви, угрозило би озбиљну фискалну политику коју Србија води.

Како је додао, циљ истраживања није био да се улази у политичка разматрања косовског питања, већ да се процене консеквенце нересавања тог комплексног, тешког, политичког и историјског проблема.  

"Питање се неће решити другачије сем договором, али студија и јесте одговор на питање шта ако договор изостане", рекао је Чадеж и додао да верује да постоји политичка воља и храброст да се проблем реши.

Највеће промене се, према његовим речима, могу очекивати на дуги рок, односно у периоду од седам до 10 година, јер би сви негативни трендови достигли максимум.  

Просечна зарада у 2027. години би тешко могла да пређе 400 евра, док би просечна пензија била на нивоу од 220 евра и тиме би Србија највероватније постала најсиромашнија земља Европе. 

Аутори студије процењују да друштвени производ по глави становника не би прелазио 7. 500 евра, а Србија би у односу на блиско окружење значајно заостајала по свим социјално економским параметрима.

Такође, они су упозорили да је под притиском неповољних економских и политичких трендова, могуће предвидети и негативне демографске трендове.