Нова категорија Оскара изревортирала љубитеље филма

У америчкој филмској индустрији то је био јасан знак за аларм, и почело се навелико разговарати о изменама које би довеле до тога да Академија сачува популарност и престиж најпознатијих филмских награда на свету, ако је већ њихов стварни углед и значај одавно компромитован, пише Босонога.

Прве одлуке су донете, али реакције на њих су далеко од позитивних.

Академија је саопштила да ће повући три конкретна потеза. Први је померање доделе за раније датуме. Наредна додела ће остати према плану, 24. фебруара 2019, али ће 2020. године церемонија са 23. бити помјерена на 9. фебруар. Овај потез се тумачи као покушај да се предухитре друга уручења награда, али је очекивано да ће се и она сада померити, па је поменута одлука најмање важна.

Значајнија је она да се трајање церемоније по сваку цену ограничи на максимално три часа. Последица тога биће додељивање неких признања током пауза за рекламе, па ће добитници за које Академија процени да су најмање битни бити приказани тек у накнадним, интегралним снимцима читавог шоуа. Иако није прецизирано које ће категорије бити деградиране на овај начин, типује се на миксање и монтажу звука.

Најзначајнија промена биће увођење нове категорије, а то ће бити Оскар за најбољи популарни филм. Критеријуми за селекцију и награђивање ових наслова тек ће бити дефинисани, али се увођење овог признања већ сада тумачи као очајнички покушај Академије да помири своју тежњу задржавања каквог-таквог уметничког интегритета са очајничком потребом привлачења гледаности, шире публике и новца који иде уз то.

Реакције у јавности биле су разноврсне, али доминантно негативне. Док се једни питају какав ће значај уопште имати овакав “утешни Оскар” и шта ће он донети било коме, па и Академији, други су уверења да су филмови попут “Црног Пантера” трајно оштећени. Ако се формира категорија у коју ће по аутоматизму ићи све што спада у домен биоскопског спектакла, мање-више се унапријед анулирају све шансе таквих филмова да добију награду за најбољи филм, ма колико стварне вредности имали. Иако се “Црни Пантер” за сада цитира као најпластичнији примјер, још је боље питање да ли би, рецимо, неки добитници Оскара за најбољи филм као што су “Господар прстенова: Повратак краља” или “Чикаго” уопште били у конкуренцији за најбољи филм или би били гурнути међу најпопуларније.

Трећи су се, опет, посветили исмијавању Академије, питањима попут оног када ће се увести Оскар за ГИФ-ове, док је IndieWire понудио седам далеко паметнијих предлога за нове категорије, а то су најбоља каскадерска координација, најбољи кастинг директор, најбољи дебитантски филм, breakthrugh улога, најбољи гласовни перформанс у анимираном филму, најбоља глумачка постава и најбољи оригинални саундтрек.