Велики део архиве Павла Висића у Адлигату

Ове године се навршава 30 година од смрти овог великана, па је удовица, Мирјана Вуисић, одлучила да, пред годишњицом, буде нарочито даровита према удружењу чији је оснивач, члан Управног одбора, одан и делатан пријатељ, саопштили су организатори. 



У Адлигату је пре три године отворен легат Павла и Мирјане Вуисић, који је овом донацијом чак петоструко увећан! 



Вољом удовице великог глумца, претежан део заоставштине сада је пресел?ен из њиховог стана у центру Београда у просторије удружења Адлигат на Бањици. Штавише, и тај стан је Мирјана Вуисић завештала Адлигату.



- Интересовање Павла Вуисића за књижевност било је дубоко и озбиљно. Поред права, студирао је неко време и светску књижевност и посвећено писао, али је знао да ће га његов оштар језик више спутавати у писању и објављивању него у глуми... Често је цепао и уништавао оно што напише, а ја сам његова дела, од њега самог, спасавала колико сам могла" каже Мирјана. 



Необјављене рукописе, личну и породичну документацију, албуме са мноштвом фотографија, као и занимљиве личне предмете попут колекције лула, данас је у Адлигат пренео потпредседник Бранислав Лазић, а онда је Горица Лазић, потпредседница, прихватила обавезу да испрегледа и сортира примљене дарове.



"Уживам прегледајући рукописе, документе, фотографије и драге предмете великог Павла Вуисића. Као да, листајући папире и слажући коцкице мозаика његовог живота, стичем блиског пријатеља, иако га нисам познавала" каже Горица Лазић. 



Међу новим артефактима у Адлигату су пасоши, возачка дозвола, дозвола за управљање чамцем, Вуисићева духовита молба за стан упућена Удружењу драмских уметника, уверење о учешћу осамнаестогодишњег Павла Вуисића на Сремском фронту, после којег се младић прегањао са државом, зато што га је терала да служи војску упркос ратној пракси...



Горица Лазић напомиње да је у музеј стигао и аутопортрет великог уметника. 



"Већ је у легату постојао један, али је и овај веома важан. Наишла сам и на пројекте за чамце и бродиће које је градио, те скице и писма из Калифорније поводом градње. Уживао је, очито, у радости стварања. Открила сам и да је био члан Веслачког клуба „Графичар“. Ту су и наочаре, луле, упаљачи, чешаљ, огледало...Ипак за наш музеј су најважније његове руком писане песме, потом једна прича, два филмска сценарија... " казала је Лазић.