''Верокио'' готов 2020, место окупљања најбољих студената и научника

Директор Институт за физику Александар Богојевић је рекао Танјугу да ће то бити и место на коме ће се по први пут у нашој земљи спроводити ''научно - технолошки изазови'', познати у свету.



Објаснио је да ће ''Верокио'' имати назив по чувеном италијанском учитељу и вајару Андреу дел Верокиу, чији је један од познатих ученика био и Леонардо да Винчи, као и да ће пројекат бити реализован заједно са највећим центром за истраживање елементарних честица - Европском организацијом за нуклеарна истраживана (ЦЕРН), Мрежом националних института Италије (ИНФН) и највећим научним постројењем у Немачкој, и другим партнерима, а са наше стране ће бити укључена и Петница.



Држава ће за изградњу објекта обезбедити пет милиона евра и још толико кроз опрему даће поменути највећи међународни научни центри, у наредних десетак година.



Идеја је да се направи фабрика за геније, истиче Богојевић.



"Верокио пројекат је наша идеја коју већ дужи низ година развијамо на Институту за физику и за који смо пре пола године добили подршку Владе Србије и постао је приоритетан пројекат владе у области иновација. Сада смо у фази пројековања и завршавања административних ствари и за пар месеци то предајемо Агенцији за имплементацију пројеката која ће то радити у име владе. И до краја године биће расписан тендер за извођача и почињу грађевински радови", рекао је он.



"Верокио" ће имати специјалну међународну компоненту, реализоваће конкретне научне пројекте у областима блиским физици и технологији, где се неће само писати научни радови већ решавати проблеми.



Такође, поједини делови направљени у ''Верокиу'' ће се уграђивати у ЦЕРН-ове експерименте.



"Када је настао ЦЕРН педесетих година прошлог века, на развалинама Европе, идеја је била да се направи дистрибуирани европски институт, који ће бити мало овде, мало онде. Ипак, акцелератор није могуће тако поделити. Сада се ЦЕРН враћа својим основним идејама пошто се данас лако путује из једне у другу земљу", каже Богојевић.



Иначе, седиште ЦЕРН-а се налази код Женеве, где се стотинак метара под земљом у тунелу дужине 27 км налази највећа машина на свету односно ЦЕРН-ов акцелератор честица или Велики сударач хадрона (ЛХЦ).



То је уједно и највећи микроскоп елементарних честица на свету, који ради на најнижој температури у Сунчевом систему, где је постигнут највећи вакуум на планети и највећа доступна енергија судара - убрзавају се протони који се затим сударају како би се анализом тих судара боље схватио свет честица и разумела каква је структура материје у универзуму.



Богојевић додаје да Институт за физику већ реализује неке експерименте са ЦЕРН -ом, с обзиром да је у Београду присутна АТЛАС група.



Како каже, да би ЦЕРН октрио неку нову честицу то може да кошта на десетине милијарди евра, за шта је тешко обезбедити средства од европских земаља.



Богојевић истиче да треба освојити нове технологије и да земље које у то улажу побољшавају перформансе својих индустрија и подижу њихову компетитивност.



"Ми ове године трајно улазимо у чланство ЦЕРН - а. То је велика организација са великим бројем земаља и они морају чланицама односно њиховим владама да покажу да имају не само научне већ и економске користи, због чега и иду на економску иновациону сарадњу".



У ''Верокиу'' ће се, додаје, правити поједини делови који ће се уграђивати у велики ЦЕРН- ов акцелератор.



Реч је о апсолутно насложнијој техници у области електронике, компјутера, што ће допринети да у одређеним специјализованим областима технологије постанемо водећи у свету, што ће бити веома значајно за нашу привреду.



"Верокио ће дугорочно бити веома користан, већ и јесте , јер Србија због њега и других пројеката које имамо са ЦЕРН-ом, с озбиром да се сада у Институту за физику налази и тзв. официр за везу за индустријску сарадњу Србије и ЦЕРН-а, добија на стотине хиљада евра сваке године. Када буде радио Верокио то ће бити много више, неколико милиона евра годишње, како се очекује према величини Србије".



Наглашава да ће права и највећа корист у почетку бити од развоја високих технологија за онај део наше привреде који је већ технолошки развијен, а то је тренутно искључиво ИТ сектор, који бележи велики раст.



"Постепено у Србији потпуно нова привреда стаје на ноге, које ми нисмо свесни. Неке од тих фирми нису велике, неке искљичиво извозе, а за поједине се ни не зна да постоје на нашем тржишту, али су изванредне и тек ће се подићи на ноге".



Институт за физику већ има сарадњу са Привредном комором Србије у циљу проналажења фирми са интересантним способностима, капацитетима и интересовањима и које би требало укључити у пројекте који ће се реализовати у ''Верокиу''.



Наглашава да их има много више него што људи мисле и оне могу да имају велике користи од ''Верокиа'' и ЦЕРН-а.



Сам објекат центра ''Верокио'' ће се састојати из две зграде од укупно 4.000 метара квадратних, од чега ће једна зграда бити за рад људи од око 3.000 квадрата односно за рад око 50 најбољих студената завршних година дипломских студија и постидипломских, окупљених око одређеног пројекта: физичара, биолога, инжењера, дизајнера и других струка потребних за неки одређени пројекат.



Та зграда ће се налазити у дворишту Института за физику и имаће поглед на Дунав и Пупинов мост, а изнад ње ће се налазити фабричко постројење у којем ће се специјализована опрема из ЦЕРН-а, Немачке и Италије алоцирати и ту ће се правити, често само у једном примерку, изразито софистицирана ''sprava'', која ће у појединим случајевима бити и веома мала.



"То је јако сложена опрема, најбоља која постоји на свету", рекао је Богојевић наводећи да ће наши млади стручњаци ићи prеthodno на обуку у Женеву.



Говорећи о научно-технолошким изазовима, рекао је да они подразумевају окупљање научних и образовних институција и привреде, за решавање неког јако тешког технолошког изазова, то јест задатка у одређеном периоду и условима.



Обезбеде се услови, пријаве се тимови и ко успе да га реши добија новчани наградни фонд, чиме се подстиче иновативност и види се колики је капацитет једне земље у појединој области.