У Митровици први пут дијагностификована Јакоб-Кројцфелдова болест
На Неуолошком одељењу у Општој болници Сремска Митровица откривено је изузетно ретко обољење са којима су се стручњаци појединих неуролошких интитута сусреталу у протекле две деценије.
Радило се о први пут постављеној дијанози Јакоб-Кројцфелдове болести, коју је поставила примаријус доктор Љиљана Станчетић Бачванин, специјалиста неуролог. Потврда ов дијагнозе је као и код већине болести финало-патохистолошка.
У целом свету ова болест јавља се ретко, а годишња инцидента износи 1 случај на милион становника. Просечно болест почиње почетком седме деценије, али се може у неким формама јавити и знатно раније – после 20-те године. Реч је о фаталном неуродегеративном обољењу мозга које припада групи прионских болести.
Дијагноза болести поставља се тешко, с обзиром на то да је карактерише велики број симптома, типичних за много чешће болести, као што су Алћајмерова деменција и паркинсонизам. Ипак, у дијагностиковању обољења корисни алати су клинички преглед и циљано тражење података о обољењу у породици, затим изложености зараженој храни, хируршким инструментима и дијагностичким процедурама, примању трансфузије, трансплантације и слично. За ово је неопходна сарадња пацијента и родбине, који неретко могу да пруже вредне податке.
Симптоми болести
Почетни симптоми су: несаница, депресија, збуњеност, промене понашања, проблеми са памћењем, видоми равнотежом. Са напредовањем болести, све је израженија деменција и јављају се миоклонуси (нагле, кратке, неритмичне, неусклађене и брзе контракције делова или читавих мишића и мишићних група). Касније манифестације могу укључивати невољне покрете, халуцинације, губитак координације, измењено стање свести, кому и слично Дијагноза се поставља на основу анамнезе, клиничке слике, клиничког прегледа, електроенцефалографије, нуклеарне магнетне резонанце, комјутеризоване томографије и биопсије. Не постоји посебан вид лечења, односно терапија је сам
За откривање ове заиста ретке болести, а то је управо показала и докторка Љиљана Станчетић Бачванин, потребан је коректан, максимално професионалан приступ лекара који из етичких и професионалних разлога треба да учине све што је у њиховој моћи да дефинишу дијагнозу и овако ретких болести. Предуслов су пре свега стручност, идеја, обнављање научног знања и тална информисаност у новинама у специфичним областима медицине из валидне стручне литературе.
Љ. М.