ЕГЗИТ 2018 Бајага и Грејс Џоунс одушевили публику

У првом делу ноћи главна бина је била центар збивања. На њу су први изашли легендарни „Бајага и инструктори”. Током пробијања кроз море људи, Бајагин глас могао се чути како ођекује већим делом фестивалског  простора, а хиљаде посетилаца, углавном из Србије и региона, дочекало га је с рукама у ваздуху и певајући сваку песму од почетка до краја. Бајага, који је први пут наступио на Егзиту, на крају свирке се захвалио и поручио да су најбоља публика, што је изазвало огромно одушевљење и вриску девојака.

Дуго најављивана звезда вечери била је јединствена Грејс Џоунс. Она је на главну Егзитову бину изашла с пола сата закашњења, али је успела да приреди изненађење. Планирани концерт је продужила готово 45 минута, а понесена атмосфером, узвикнула је да не жели да оде с Егзита.

Њен егзотичан изглед и харизма пленили су. На највећу фестивалски бину закорачила је у црно-белом костиму с мотивима њеног некада блиског пријатеља сликара Кита Харинга, а лице јој је прекривала маска. Грејс је у мају прославила 70. рођендан, што се на сцени није примећивало. Иако је пре наступа је било коментара због њених година, Грејс је доказала да су године само број и да је млада духом јер је, на изненађење публике, у завршници наступа певала и истовремено вртела хулахоп чак 20 минута!

Након њеног наступа мејн stеjy је остао пун јер су на сцену ступили весели и харизматични момци из састава „Офенбах“. Они су ређали актуелне хитове, а на десетине хиљада фанова у публици је приредило журку неуморно ђускајући.

Денс арена већ традиционално је пуна од првог до последњег извођача. Увертиру за журку до зоре пружили су позната имена попут Гаја Гербера, Бориса Брејха, лондонског трија „Дисциплинс”, „Wise Д” и Коба.

И док су Нови Сад и Петроварадин спавали, Денс арену је до усијања довео звезда вечери Соломон. Он је „пржио“ по миксети до раних јутарњих сати, што је изазвало овацију публике која га је позвала на бис који је трајао још пола сата.

Постављена на платоу испред Музеја града Новог Сада, Фјужн бина је током треће ноћи Егзита била пуна. Британски панк састав „Слејвс” је први имао прилике да поздрави фестивалску публику. Велику посећеност је имала свирка бенда „Атеист реп“, док је част да „спусти завесу“ имао састав „Саншајн“.

И остале бине нашле су фанове па је тако на слушалице за Сајлент диско бину чекало на десетине егзиташа, други су се пак њихали уз реге ритмове, вежбали салсу на Латино бини. Неки су и каснили на наступе омиљених извођача или су у мору људи изгубили оријентацију и усхићено се распитивали о пречици до бине коју желе да посете.

С. Ковач

Авантуристичке и едукативне зоне

Осим музичког програма, Егзит фестивал је публици понудио низ активационих, авантуристичких и едукативних зона. Посетиоци су се пењали уз огромно стабло оморике, испитали своје музичке способности у караоке зони и такмичили се у плесу. Такође, заинтересованима су се представиле многе невладине организације.

Штанд Центра за превенцију самоубиства „Срце” пронашли смо на улази у „Фудленд”. У креативном кутку егзиташи су моли да побегну од гужве и да попричају с волонтерима, оставе поруке, а на мапи света забоду заставицу на државу из које долазе. Међу посетиоцима било је оних из САД, Бугарске, Француске, Пољске, Немачке, Велике Британије, Хрватске…

Како су нам испричали волонтери Центра „Срце”, странци су изненађени што организација волонтерски помаже грађанима и што људи добровољно одвајају слободно време за подршку дугима.

Директорка Центра „Срце” Славица Ранисављев Ковачев каже да се посетиоцима допада што могу с неким отворено да разговарају на фестивалу.

– Посетиоци који дођу први или други дан на наш штанд, често нас посете и наредних дана – рекла је Славица Ранисављев Ковачев. – Они су наши најбољи амбасадори јер информишу друге којима је потребна помоћ да им стојимо на располагању. Томе у прилог иде чињеница да после Егзита бележимо пораст броја људи који затраже нашу помоћ.

Још један штанд који се истицао припадао је Школи за основно и средње образовање „Милан Петровић”. На њему су били изложени јединствени инструменти, конструисани тако да се на њима свира помоћу помагала попут прекидача, точкића или батеријске лампе која се усмерава на светлосни сензор. Промотер тих инструмената Мартин Каламковић нас је на штанду дочекао реченицом „Музика не зна за границе” и појаснио нам зашто је она битна.

– Инструменти су намењени телесно инвалидним ученицима – објаснио нам је Каламковић. – Жеља нам је да сва деца могу да свирају инструменте без препреке. Сматрам да сви могу да стварају музику јер је то универзални језик који свима доноси срећу и обогаћује живот.

С. К-ч

САТ НА ТВРЂАВИ КАО УМЕТНИЧКО ПЛАТНО

Тик-так уз ритам и слику

Фестивал Егзит познат је по шаренилу и разним креативно-уметничким детаљима. Тако је и Сат на Петроварадинској тврђави украшен разноразним сликама које се смењују током трајања те најбоље европске манифестације.

Будући да та дела увек бивају украшена црним сатом и белим казаљкама, не може се тачно разазнати шта приказују, осим што сваки посматрач, по сопственом нахођењу, може да протумачи представљену уметност.

Ипак, чињеница је једна – време пролази, па тако и Егзиту синоћ дође крај. Заједно су у ситне сате и „крупни сат” и фестивал откуцали још једно дружење и сад броје до следећег. 

Л. Р.