У Сомбору у Скупштини града одржан пријем за ђаке генерације
СОМБОР: У свечаној сали Скупштине града одржан је пријем за ђаке генерације сомборских основних и средњих школа.
Као 18. у низу најбољих од најбољих, будући стипендиста града је Ласло Ури, матурант Гимназије „Вељко Петровић“. Занимљиво је да је пре три године и његова старија сестра, Ана Марија, на основу свих својих гимназијских успеха заслужила варошку стипендију.
Плакете и пригодне награде, тачније, десетодневно путовање у Будимпешту и на језеро Балатон за ђаке генерације основних школа и по 10.000 динара за најбоље матуранте, уручила је у присуству бројних родитеља, наставника и професора, сомборска градоначелница Душанка Голубовић. Она је и ову прилику искористила да младима поручи да су сами ковачи своје среће и успеха.
- Да бисте остварили свој циљ, учинили да ваше жеље постану стварност, неопходно је било да се наоружате знањем, што сте ви и учинили, на чему вам честитам - рекла је градоначелница, пожелевши лауреатима да истрају на остварењу својих снова.- Највећи број вас већ зна којим путевима ће се кретати њихова будућност, које школе или факултете ће уписати, где ће тражити запослење, а нама преостаје само да вам пожелимо сву срећу, пошто сте досадашњим успесима доказали да можете и сами потпуно меродавно да доносите такве важне животне одлуке.
Годинама уназад ђаци генерације се у сомборским школама бирају по стриктно утврђеном правилнику, па је тако ове године дошло до ситуације да је школа у Бачком Моноштору , обавестила организатора, локалну самоуправу, да у овој школској години ниједан од њихових „малих матураната“ није испунио услове за стицање ласкаве титуле ђака генерације. Цео догађај проглашења ђака генерације 18 основних и осам средњих сомборских школа увеличали су својим наступом и ђаци овдашње Музичке школе „Петар Коњовић“, а по обичају након свечаности локална самоуправа је за најбоље ђаке, њихове родитеље, наставнике и професоре организовала скромни коктел.
Овогодишњу прославу знања и успеха сомборских осмака и матураната, сетом је осенчила изненадна и прерана смрт једног од првих градских стипендиста, Бориса Машића. Својевремено одличном гимназијалцу и исто тако студенту Факултета техничких наука, његови наследници су се одужили минутом ћутње.
М. Миљеновић