Бука узнемирава половину становништва у граду
На друштвеним мрежама грађани се често жале на висок интензитет буке у центру града. И резултати мониторинга у последње време показују да је ниво буке на мерним местима у двориштима у Партизанској 37, Спортског центра „Сајмиште“ и вртића „Гуливер“ на Новом насељу, као и станици у Универзитетском кампусу, у свако доба дана био изнад прописаних граничних вредности.
Као најтиши део града, бар по резултатима мониторинга, показао се Петроварадин, где ниво буке на мерном месту у дворишту Основне школе „Јован Дучић“ није прелазио прописане граничне вредности.
У Градској управи за заштиту животне средине наводе да су, у зависности од намене простора, и то за различите зоне и доба дана, прописане одговарајуће граничне вредности нивоа буке у животној средини. Саобраћај се, по истраживањима, показао као основни узрок буке у граду. Због тога начелница Центра за хигијену и хуману екологију на Институту за јавно здравље Војводине проф. др Сања Бијеловић као једно од потенцијалних решења види регулацију саобраћаја, која је, према њеним речима, већ започета.
Програмом мерења буке у животној средини на територији града за 2019, 2020. и 2021. годину предвиђено је истих осам мерних места која су, као и prеthodnim Програмом, одабрана као репрезенти појединих насеља различите намене простора. У зависности од постојећег стања изграђености, начина коришћења земљишта, као и по планираним наменама простора, одређене су акустичке зоне на територији града. У Управи за заштиту животне средине наводе да је комплетна анализа броја и распореда мерних места могућа, пре свега, на основу стратешких карата буке које град Нови Сад нема. Оне су тренутно у припреми, а након што буду завршене, приступиће се изради акционог плана заштите од буке у животној средини града Новог Сада, наводе у Градској управи.
Подаци Института за јавно здравље Војводине показују да бука из животне средине у граду током дана наглашено узнемирава око 50 одсто становника, ноћу ремети сан и спавање код више од 36 одсто суграђана и у 13 одсто случајева доприноси настанку срчаних обољења. Према речима проф. др Сање Бијеловић, суграђани се Институту обраћају због жалби на буку у свом окружењу, тражећи савет, помоћ или утврђивање нивоа буке у животној средини која им омета свакодневне активности и сан.
Прекршајни налози за 11 објеката
Због неиспуњавања законске обавезе, после мерења буке у ноћним акцијама Инспекције за заштиту животне средине, Комуналне инспекције, Комуналне полиције и Министарства унутрашњих послова од септембра 2016. до септембра 2017. године поднето је 11 захтева за покретање прекршајног поступка против одређених угоститељских објеката, предузећа и радњи у граду који при обављању регистроване делатности поседују потенцијалне изворе буке.
Како су за „Дневник” рекли у Градској управи за заштиту животне средине, наведене службе су, поступајући по пријавама грађана и по службеној дужности, обавиле инспекцијски преглед 313 угоститељских објеката у циљу заштите животне средине од буке.
– Под буком се подразумева субјективни осећај звука, тако да је мера њеног утицаја из животне средине на здравље појединца индивидуална, зависна од здравственог стања, пола, година старости, занимања и ритма живота – рекла је др Бијеловић, додавши да су деца, старији, труднице, радници у сменама, срчани болесници, оболели од психосоматских обољења, ментално оболели и аутистичне особе посебно осетљиви на буку из животне средине. – Суграђани, између осталог, могу смањити утицај буке из животне средине затварањем прозора, употребом одговарајућег соно-изолационог материјала, куповином и коришћењем апарата прве класе квалитета. Такође, смањење утицаја могуће је слушањем музике на прихватљивом нивоу јачине звука, поштовањем кућног реда у стамбеним зградама, чешћим пешачењем или вожњом бицикла, повећањем количине зеленила у свом окружењу итд.
В. Бијелић
Фото: Архива „Дневника”