Врбас награђен на Пољопривредном сајму због подстицања агробизниса
Општина Врбас добила је на овогодишњем Пољопривредном сајму у Новом Саду награду за најбољу локалну самоуправу за подстицање агробизниса, а потврда покрајинског секретара Вука Радојевића да Врбашани највише конкуришу на подстицаје њиховог Секретеријата само иде у прилог овој локалној самоуправи.
Председник Општине Милан Глушац каже да Врбас има мало више од 34 хиљаде хектара пољопривредног земљишта, од чега је обрадиво више од 33 хиљаде хектара. Највише су засађене кукуруз, соја, пшеница, шећерна репа, сунцокрет, због прехрамбене индустрије која је развијена у граду.
„То јасно говори о квалитету и структури пољопривредног земљишта у нашој општини, која је најбоља у целој Србији, а могуће и у Европи“, каже Глушац.
Кроз годишњи програм заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта, Врбас издаје у закуп укупно 5.700 хектара државне земље, а према подацима Управе за трезор Министарства финансија, на подручју општине Врбас регистровано је 1.600 пољопривредних газдинстава.
„Ове године смо издвојили два милиона динара за субвенционисање камате за пољопривредне кредите преко банака, а на годишњем нивоу Општина за пољопривреду издваја 61,5 милиона динара из буџета2, каже Глушац и појашњава да пољопривредницима помажу на различите начине, а последњи у низу подстицаја је подизање кредита, односно пољопривредници подигну одређену своту новца, а локална самоуправа исплати камату и то је свакако помоћ, поготово младим пољопривредницима.
Глушац истиче да је награда стигла због мера и подстицаја у области агробизниса које спроводи локална самоуправа, али и за одличну координацију са привредом у њиховој општини.
„Награде су добили и “Карнекс” који послује у Врбасу, затим “Суноко”, приватно газдинство Поповић из Равног Села за своје производе. Локална самоуправа која је некада била привредни гигант у Југославији одолева временима, и квалитет и квантитет су на нашој страни још увек“, каже Глушац.
Такође, Канцеларија за пољопривреду доступна је Врбашанима 24 сата, а пољопривредна служба такође ради непрестано уз помоћ Општине.
„Увек покушавамо да са Покрајинским секретеријатом за пољопривреду и Министарством за пољопривреду организујемо различите едукативне састанке на којима су присутни и представници локалне самоуправе, као и Канцеларије за пољопривреду“, истиче председник Општине Врбас.
Канцеларија пољопривреднике обавештава о свим кредитним аранжманима, али и конкурсима које расписује Покрајина и Република, који су им такође доступни на сајту општине.
Глушац каже да су Врбашани највише конкурисали ове године не само по конкурсима Покрајинског секретеријата за пољопривреду, већ и за друге области.
У Врбасу никле и малине
Председник Општине Врбас Милан Глушац каже да је најзаступљенија култура у Врбасу кукуруз, као и у читавој држави, али и соја, пшеница, шећерна репа и сунцокрет.
„Последњих неколико година актуелан је тренд подизања засада воћа и то највише малине, јабуке, вишње и лешника. Малина је посађена на више од 200 хектара и у наредном периоду неопходна је изградња хладњаче, која ће откупити плодове“, каже Глушац о додаје да је од поврћа најзаступљенија паприка која се у последњих неколико година производи на све већим површинама, углавном за индустријску прераду.
„Трудимо се да конкуришемо по свим конкурсним линијама, као и да подстичемо Врбашане да чине исто, с обзиром да је наш буџет и даље оптерећен, те подстицајима надомешћујемо инвестициони део“, каже Глушац.
Он наводи да имају најквалитетније земљиште у Србији и важно је издати га јавним лицитацијама, како би локална самоуправа била задовољна приходима и на најбољи начин искористила земљиште.
У Врбасу послује велики број успешних пољопривредних произвођача.
„Међу најуспешнијима, када је у питању ратарска производња истичу се породична пољопривредна газдинства која обрађују по више од стотину хектара из Врбаса, Змајева, Равног Села, Савиног Села, Бачког Доброг Поља“, каже Глушац.
Када је у питању повртарска производња, према речима председника Општине Врбас, истиче се породично пољопривредно газдинство Николић из Равног Села које производи паприку у око 80 пластеника.
„Од сточара се издвајају браћа Миловић који имају више од 100 музних крава, затим породично газдинство Викор са више стотина оваца, ту је и фарма приплодних крмача и товних свиња газдинства Парошки“, каже Глушац и наставља да мора споменути и новоотворене земљорадничке задруге “Бачка малина” и “Бачки малинари”, којима је локална самоуправа дала подршку за оснивање, чија је главна делатност производња малина, али осим тога гаје и паприку, јагоде и друго поврће.
Такође, газдинство Вујачић поседује неколико десетина хектара под разним воћем, као и хладњачу за складиштење производа.
„Јакој пољопривреди у нашој општини доприносе и велика пољопривредна предузећа као што су “Карнекс доо” који поседује 3.300 хектара пољопривредног земљишта, а поред тога су и највећи произвођач свиња у околини са око 70.000 комада свиња на три фарме у власништву, затим “АД Сава Ковачевић” са 3.500 хектара земље које је скоро у потпуности покривено модерним системима за наводњавање“, напомиње Глушац и подсећа да на својим пољима Сава Ковачевић производи ратарске, повртарске и воћарске културе, као и да су озбиљни сточарски произвођачи, јер имају више од 800 музних крава, чије се млеко прерађује у њиховој млекари “Дана”.
“Доо Нови Традинг НС” је фирма која поседује више од 6500 хектара пољопривредног земљишта, као и фарму на којој тове више од 600 говеда.
„Они су власници једног од најмодернијих силоса за смештај и сушење житарица са капацитетом од више од 30.000 тона“, истиче Глушац.
Маша Стакић