Дрецун: Грађани ће се изјашњавати о решењу за КиМ

 "Да ли је то референдум, да ли су то можда избори, али и једно и друго изјашњавање је демократско", рекао је Дрецун за РТС и навео да за сада постоји велики отпор и Приштине и западних земаља да се о статусу Космета уопште разговара, јер мисле да је то питање затворено.



Дрецун је за РТС рекао да ће се тек видети на који начин би грађани Србије могли да се изјасне - ако се постигне споразум са Приштином, који ће регулисати коначни статус Космета, а који ће бити потпуно другачији од онога што се сада намеће као једнострано решење.



Истакао је да меду земљама које нису признале Косово има и пет чланица ЕУ.



"И највеце земље на свету, и географски и по броју становника. И Кина, Русија, Индија... Видите да вецина цовецанства не признаје ту самопроглашену државу, да многе државе повлаце признање, а сада смо утврдили и како се признање неких мајушних држава добијало – радило се и новцем, и обецањима, и притисцима и претњама", рекао је Дрецун.



Додао је да и Приштина и западне земље рачунају на то да ће моћи преко притисака, чак и уцена, да натерају Србију да се одрекне дела своје територије.



"Оног тренутка када водећим западним државама буде потпуно јасно да Србија неће подлећи притисцима, чак ни по цену неуласка у ЕУ, да це инсистирати на томе да се проблем Космета реши компромисом - мислим да ће онда запад морати да крене тим путем и да директиву Приштини", рекао је Дрецун и додао да су САД адреса са којом може да се разговара.



Коментаришући наводе приштинског координатора за дијалог са Београдом да је прича о ЗСО губљење времена, Дрецун је рекао да онда није требало ни да улазе у процес нормализације односа.



"Кљуцан део тог договора је ЗСО. Ми желимо да институционално заштитимо положај српског народа, његове слободе и права, да му омогуцимо да живи нормално, не да буде цинилац другог и трецег реда, и зато смо приступили у процес нормализације односа", каже председник Одбора за КиМ истице да је рец о покушају да се потпуно одбаци бриселски процес и договори који су постигнути.



"Ствара се задати амбијент за рад тима који треба да дефинише статут ЗСО, којем се унапред поруцује да све то што ради не треба да буде у складу са Бриселским споразумом, него са тзв. уставом, а то је и Рамуш Харадинај урадио. Дакле, неодговорно, провокативно понашање Приштине, супротно од онога што је договорено и што би требало да буде и интерес Албанаца", додао је Дрецун.



Он је рекао и да ће то што Еулекс 14. јуна завршава мисију у јужној српској покрајини додатно дестабилизовати српски народ, као и да је то у пуној супротности са Резолуцијом 1244.



"Институције које функционишу у нашој јужној покрајини, немају потребан капацитет да обезбеде пуно поштовање права у слобода српског народа, јер га дискриминишу. Зато је неопходно активно медународно уцешце у тим институцијама, а не некакав посматрацки статус. Цини ми се да це ова суштинска редукција мандата Еулекса бити у пуној супротности са Резолуцијом 1244 и да је у потпуности усклађена са одбаченим Ахтисаријевим планом, који предвида динамику и кораке ка пуном заокруживању самопроглашене државности Косова", рекао је Дрецун.



Додао је да се саветодавном улогом мења мандат и излази из статусно неутралног оквира, као и да ће ова одлука додатно дестабилизовати српски народ и одузети му могућност да "како тако" оствари своја права.



Поручио је да српске власти нису задовољне укупним резултатима Еулекса.



"Управо због тога што се он није понашао статусно неутрално у највећем делу своје мисије. Било је много оптужби за корупцију, мада су оне долазиле изнутра. Али какав год да је, он је представљао неку шансу", рекао је Дрецун.



Говорећи о истрази о убиству Оливера Ивановица, председник Одбора за КиМ је закљуцио да у Приштини, а и код водецих западних земаља, нема политицке воље да се то реши.



"У противном бисмо имали много озбиљнију истрагу. Прво је био покушај да се одговорност пребаци на Београд, а када им то није успело, пробали су да све то мало гурну у заборав... Сада видимо неке бесмислене аргументе - те била је магла, те камере нису радиле. Све то говори да не постоји политичка воља да се разреши убиство Оливера Ивановића", рекао је Дрецун.