Ђурђевдански уранак на Стражилову све популарнији
Поворка предвођена момцима на коњима и коњским запрегама, коју другу годину заредом након дуже паузе, чине и ученици Богословије „Свети Арсеније“ и њихови професори, те одређен број Карловчана, верних поштовалаца Ђурђевданског уранка, запутила се јуче у рану зору на Стражилово негујући ту вишедеценијску локалну традицију.
Као што су то радиле бројне генерације пре њих, окупили су се код Магистрата и заједно кренули до Стражилова, где су их као и дуги низ година пре, код такозване велике кривине, дочекали шумар Зрадвко Жигић и његова супруга уз хлеб, со и ракију, а потом у подножју брда на ком почива песник Бранко Радичевић, први пут и трубачи.
Крајње исходиште њиховог јучерашњег пута до Стражилова био је гроб најпознатијег ђака Карловачке гимназије Бранка Радичевића, где су свештеници Душко Масларић и Јован Милановић служили помен.
По речима старешене Саборне цркве у Сремским Карловцима Јована Милановића, с благословом епископа сремског Василија, који због Сабора Српске православне цркве није могао и овог пута да присуствује молитвама крај Бранковог гроба, наставља се ова традиција, која је саставни до карловчаке башине. Он је изразио наду да ће она бити препозната и као потенцијални туристички производ и понуда, јер је у питању горостасни лик Бранка Радичевића, а не било ког човека, који је својом уметношћу и поезијом оставио дубок траг и формирао српску роматику и савремену српску књижевност.
Јучерашњем Ђурђевданском уранку присуствовала је као најмлађи учесник трогодишња Марфа Гришина, кћерка руског пара који од пре неколико година живи у Сремским Карловцима. Одушевљени догађајем, њени родитељи Ирина Чукомина и Игор Гришин кажу да су, откако су у Карловцима, сваке године слушали о уранку, али да су тек сад први пут и учествовали у њему, и да ће догодине позвати своје пријатеље из Русије да им се придруже.
Бранков гроб, пре организоване поворке, јуче је око 5 сати, посетила група највернијих поштовалаца ове традиције и запалила свећу песнику. Међу њима био је и најстарији учесник Ђурђевданског уранка шездесетрогодишњак Лазар Новић, који је само два пута изостао с тог догађаја - 1976. када је био у војсци и 1999. када због НАТО бомбардовања он није ни одржан. До прошле године када су богослови поново почели да одлазе на уранак, редовни посетиоци Бранковог гроба на Ђурђевдан била је управо та група људи и свештеник Доње цркве Миленко Поповић који је служио помен песнику.
З. Милосављевић