Приватност на интернету - немогућа мисија?

На пример,  ако сте приступали некој интернет страници или профилима на друштвеним мрежама преко рачунара код куће, већ при укључивању рачунара на послу, на екрану ће се у некој врсти понуде појавити исти они садржаји које сте погледали код куће или ће се рецимо појавити предлог да постанете пријатељи на Фејсбуку са профилом кафића у којем сте пре пар сати попили кафу, а да до тада нисте ни знали да тај кафић има свој налог на ФБ. Иако рачунари и телефони који се користе за приступ интернет нису директно повезани, Гугл, Фејсбук, Јутјуб и остале глобалне мреже већ одавно могу лако да препознају које уређаје користи иста особа, те им се констатно нуди исти или сличан садржај којем су већ приступали без обзира са којег уређаја.

То су само неке “свакодневне ситнице” које јасно показују да се сва кретања кроз интернет пажљиво прате и анализирају, а колико је то далеко отишло најбоље је показао недавни скандал када је утврђено да је фирма за политички консалтинг „Кембриџ аналитика” дошла до личних и других података о 87 милиона корисника Фејсбука. Уследила су бледа извињења Марка Цукерберга и обећање да се тако нешто више неће догодити, али по свему судећи оснивач Фејсбука се у том случају све мање пита и постоји реалан и основан страх да је злоупотреба података са друштвених мрежа већ добрано одмакла и да је више нико неће зауставити.

Скандал са британско-америчком фирмом „Кембриџ аналитика” (која се јавно хвалила својим утицајем на исход председничких избора у САД 2016. године) је објављен након што ју је посетио новинар Канала 4 који им се представио као бизнисмен из Шри Ланке са “жељом” да намести локалне изборе у својој држави. Један од директора „Кембриџ аналитике”, Александар Никс је прерушеног новинара и потенцијалног клијента лично упутио у могућности којима би се дисквалификовали политички ривали, а које би између осталог обухватиле организацију негативних кампања, доказивање корупције политичким противницима, па чак и ангажовање украјинских проститутки са циљем дискредитовња противничких кандидата. Да је Александар Никс из Кембриџ аналитике новинару говорио истину и да није много претеривао кад му је појашњавао какав утицај на јавност могу да изврше и каквим информацијама све располаже ова фирма, довољно говори податак да у својим анализама Фејсбук профила користе алгоритме који су креирали професори британског Универзитета Кембриџ - Михал Касински и Дејвид Стилвел.

Касински је још 2014. године преко Фејсбука “избацио” један од многих полузабавних квизова на тему карактера корисника. Иако ни сам није очекивао толики одзив, Касински је убрзо са неколико десетина углавном својих студената, прешао на анализу  података више десетина хиљада испитаника.

За психометријску, тзв. петофакторску типологију (екстроверзија, отвореност, сарадљивост, савесност и неуротицизам), која је до тада  подразумевала врло обимне, захтевне, и најчешће недовољно релевантне тестове, оваква статистика је била просто револуционарна и мотивисала је Косинског да почне да упоређује личности тестиране путем  његове апликације са њиховим профилом. Он је одмах уочио правилност и поклапања, и закључио да (уместо компликованих мање релевантних тестова петофакторске типологије), на основу мање од десет лајкова може бити дефинисано свих пет поменутих димензија; да се на основу 68 нечијих лајкова може сазнати његова боја коже; на основу 88 лајкова сексуална оријентација; док је 85 лајкова потребно за одређивање партијске припадности.

Проистиче да је модел Косинског био толико генијалан да је на основу анализе 70 нечијих лајкова више знао о профилу  дотичног него већина његових пријатеља, после 150 лајкова знао је више од његових родитеља, а највише 300 лајкова било је потребно да сазна о кориснику све оно што о њему зна и његов емотивни или брачни партнер.

Такав потенцијал наравно није могао да прође незапажено, а Пандорина кутија је само чекала да буде отворена. За сада је доказано да се поклопцем чувене кутије дефинитивно играла “Кембриџ аналитика”, али нико, па ни сам Цукерберг не може да гарантује да на сличан начин Фејсбук и друге профиле већ нису обрадиле мултикомпаније за потребе анализе и креирања својих тржишта или за нешто слично.  

До краја овог месеца, тачније од 25. маја, у Европи ступају на снагу нови прописи о приватности -  Општа регулатива о заштити података (ГДПР), који би потрошачима требали да омогуће већи степен контроле и увести оштре казне за фирме које их не поштују. Наиме, кад год се користе дигиталне направе - што укључује многе ствари, од компјутера и телефона до намагнетисаних картица за попусте у самопослугама и камера за надзор – стварају се нове информације које омогућавају рекламним компанијама, осигуравајућим друштвима, полицији и другима увид у наше животе. Само доступност тих информација и довитљивост оних који их поседују ограничавају тај увид…

Циљ нових прописа је да се грађанима омогући да стекну увид и сами одлуче како се њихови подаци сакупљају и користе. Лични подаци могу да се сакупљају само из јасних и прецизно дефинисаних разлога. Компаније ће морати да изађу на чистац и објасне како и зашто их скупљају. Захваљујући новим правилима, потрошачи ће имати увид који подаци се скупљају када користе неки уређај или апликацију, као и са ким се ти подаци могу делити.

Истовремено, нови прописи предвиђају смањење употребе компликованих правних термина које ометају кориснике да разумеју шта се дешава са њиховим подацима и да на основу тога одлуче с ким ће се подаци делитие. Прописано је да ће сагласност имати правну снагу само ако су услови за кориснике написани „јасним и разумљивим језиком”. Фирме ће имати јаку мотивацију да се овога придржавају: казне иду и до четири одсто укупних прихода фирме, а иако је ГДПР европски закон, компаније са седиштем ван ЕУ ће морати да га поштују ако продају услуге и робу на европском тлу.

Ипак, још треба много да се ради да би нови ЕУ закон донео  жељено дејство. Неке кључне ставке ће вероватно морати да прођу кроз кроз судове због сад већ извесних жалби појединих великих корпорација, а исто тако и  грађани морају да буду свесни својих права да би могли да их искористе. Међутим, без обзира на добре намере и даље ће постојати могућност да им права буду ускраћена ако компаније промене свој начин рада као у случају Фејсбука, који је практично милијарду и по корисника оставио без јасно контролисане и дефинисане заштите након што је Фејсбук одлучио да пресели своју европску централу у САД. Такође, јавна је тајна да многе компаније које ће “погодити” нови ЕУ пропис о приватности, већ увелико раде на проналажењу нових варијанти анализе понашања корисника друштвених мрежа, као и начина да се и нови закон заобиђе.

Нико Перковић