Сезонцима надница, пензионо, али не и здравствено
Припремљен је Нацрт закона о поједностављеном радном ангажовању на сезонским пословима у одређеним делатностима, али је већ сада извесно да сезонци ове године неће бити законски заштићени, нити ће они који их ангажовати морати да их пријављују.
Наиме, чак и ако законски акт ускоро буде усвојен, његова примена почеће тек шест месеци након ступања на снагу.
По проценама које су стизале из саме Владе Србије, око 300.000 сезонаца ради на црно и немају готово никаква права.
Оно што ће дуго најављивани и очекивани закон о радном ангажовању сезонаца на сезонским пословима донети, омоћућиће им да буду одговарајуће плаћени, али и пријављени, и то највише 180 дана у току календарске године. Сада због компликоване процедуре пријаве и ођаве радника, већина сезонаца у пољопривреди ради у сивој зони. Тај законски акт треба да им омогући бољи положај па се због тога и предвиђа електронско пријављивање сезонаца у пољопривреди.
Послодавац је, по наведеном нацрту, физичко лице, носилац или члан породичног пољопривредног газдинства који се бави пољопривредном производњом. Сезонац је физичко лице које послодавац ангажује за обављање сезонских послова уз новчану накнаду. Између сезонца и газде предвиђено је усмено договарање, а да би га радник добио и писмено, мора то да тражи, и то у року од два месеца од дана почетка рада.
Сезонским пословима сматрају се послови који се у сектору пољопривреде, шумарства, рибарства обављају само у одређено време током године: садња, сетва, берба, жетва, заштита биља, припрема земљишта, орезивање, чишћење, љушћење, сортирање, шишање, испаша и слично. Сезонци се ангажују ван радног односа.
Послодавац је дужан да сезонског радника пре ступања на рад упозна с пословима које ће обављати, местом рада, очекиваним трајањем радног ангажовања, условима за безбедност и здравље на раду, дневном и недељном радном времену, одморима у току рада и дневном одмору, висином накнаде за рад без припадајућег пореза и доприноса и роковима за њену исплату.
Ступањем сезонског радника на рад сматра се да је прихватио услове рада које му је послодавац дао, што значи да се уговор о обављању сезонских послова закључује усмено. Ипак, газда је дужан да сезонцу, на лични захтев, у року од два месеца изда писмену потврду која садржи све податке о њему и условима рада. Нацрт предвиђа да газда има право да прекине радно ангажовање сезонца када за његовим радом престане потреба или уколико он не обавља послове на задовољавајући начин.
Сезонац, по Предлогу закона, има право на новчану накнаду за рад, и то за сваки час рада, која не може бити нижа од накнаде утврђене у складу са законом. Накнада за рад обрачунава се по радном часу, без припадајућих доприноса и пореза, најмање у износу минималне цене рада, а исплаћује се на крају радног дана или у другим уговореним роковима.
Сезонски радник има право из здравственог осигурања само за случај повреде на раду и професионалне болести, као и права из ПИО. Пријава и ођава сезонског радника подноси се електронским путем Пореској управи, а период у којем се сезонац пријављује или ођављује је календарски месец. Газда има обавезу да ангажовање сезонца пријави првог дана, и то најкасније до 10 часова.
Национална служба за запошљавање води евиденцију о сезонским радницима и дневно је електронски ажурира. Пореска управа има обавезу да податке о пријави, односно ођави, сезонаца доставља Централном регистру за обавезно социјално осигурање на дан пријаве, односно ођаве.
Љ. Малешевић