Мигел Дијас Канел нови председник Кубе

Његов избор потврдила је кубанска Народна скупштина која има 604 посланика и који готово редовно потврђују номинације једногласно. 

Он је на том месту заменио Раула Кастра, преносе агенције, које оцењују да је полагањем заклетве завршена ера владавине браће Кастро на Куби дуга готово шест деценија.

Ко је Мигел Дијас-Канел - нови председник Кубе?

Мигел Дијас-Канел (57) први је председник Кубе рођен након Кубанске револуције.

Он припада млађој генерацији лидера, залагао се за модернизацију острва, али се од њега, као дугогодишњег функционера Комунистичке партије, не очекује да ће инсистирати на великим политичким променама, пише Ројтерс. 

По образовању је инжењер електронике, а у јавности се често више појављивао у складу са потребом него Раул и Фидел Кастро, који су владали острвом у протеклих шест деценија. 

Као млади шеф покрајинске партије, Дијас-Канел успротивио се политици партије тиме што је подржао културни центар, који је пријатељски настројен према ЛГБТ заједници, а наводно слуша рок музику и носи дугу косу. 

На националном нивоу, Дијас-Канел позивао је државне медије да с више критике покривају догађаје и тражио већи приступ интернету како би се отворило једно од најслабије повезаних друштва путем интернета на свету.  

Британска агенција истиче и да на састанке често долази с таблетом.

Ипак, наводе аналитичари, Дијас-Канел је кандидат око којег је постигнут консензус, којег је лично изабрао Кастро, чије је поверење добио радећи на његов начин више од три деценије и држећи се партијске линије о кључним политичким и економским питањима. 

Постоје разлози за очекивања да ће он бити флексибилнији, модернији, али нема доказа који иду њему у прилог да ће бити реформиста и да ће напустити једнопартијски систем, или да ће престати да фаворизује државни сектор над недржавним сектором, рекао је бивши аналитичар кубанске владе Артуро Лопес Леви, који је одрастао у Санта Клари, родном граду Дијас-Канела, а сада предаје на Универзитету у Тексасу. 

Дијас-Канел је 2003. године изабран за шефа партије у покрајини Олгин, а 2009. је постављен за Министра за високо образовање.

Кастро га је 2013. изабрао за своју десну руку и похвалио га због његове „солидне идеолошке снаге“.  

На заседању кубанске Народне скупштине укупно 605 народних посланика гласачким листићима изабрало је председника Државног савета, који је по Уставу шеф државе и владе, председника Народне скупштине, потпредседника и чланове Државног савета, пренео је Tass.